Naše Usluge

Test intolerancije na hranu

Test intolerancije na hranu

Intolerancija na hranu –  Life ordinacija,Beograd

„To nije alergija na hranu, i ne treba je sa njom pomešati.“

„Intolerancija na hranu može izazvati različite simptome, uključujući nadimanje, bol u abdomenu, i dijareju.“

Intolerancija na hranu je obrnuta reakcija organizma na neku vrstu hrane, ili sastojka hrane, koja se događa svaki put kada se ta hrana konzumira, a naročito ako se konzumira u većim količinama.

To nije isto što i alergija na hranu, jer imuni sistem nije aktiviran. Niti je isto što i trovanje hranom, koje je uzrokovano toksičnim supstancama koje bi izazvale simptome kod svakog ko bi jeo tu hranu. Intolerancija na hranu ne uključuje ni psihološke reakcije na hranu.

Test intolerancije na hranu 

Test intolerancije na hranu određuje biorezonantni sklad/nesklad između pacijenta i namirnica.

Intolerancija na hranu se dešava kada telo prestane biti sposobno da obradi određenu vrstu hrane. To se najčešće dešava jer telo nedovoljno proizvodi neku određenu hemiju ili enzim, a koji su potrebni za varenje te hrane.

Na primer, jedan od najčešćih tipova intolerancije je intolerancija na kravlje mleko, koje sadrži jednu vrstu šećera pod imenom laktoza. Mnogi ljudi imaju manjak enzima laktoze, koji se inače stvara u ćelijama kojim je obloženo tanko crevo. Bez tog enzima nije moguće razbiti mlečni šećer u jednostavnije forme koje se mogu dalje distribuirati putem krvotoka.

Intolerancija na hranu (laktozu) može proizvesti simptome veoma slične sindromu „slabog stomaka“.

Sledeći rasprostranjen primer je nedostatak enzima pod nazivom alcohol dehydrogenase. Ljudima sa ovim deficitom je dovoljna i mala količina alkohola da im izazove nelagodu i mučninu.

Neki ljudi razviju intoleranciju na hemijske prezervative i aditive u hrani i piću, kao što su sulfiti, benzoati, salicili, monosodijum glutamati, kofein, aspartam, i tartrazin.

Nedostatak određenog enzima u telu može dovesti do nagomilavanja toksičnih nusprodukata i histamina, što može dati sliku neke alergije. To se naziva ‘pseudo-alergijska’ reakcija.

Ugrožene grupe

Intolerancija na hranu sledi snažan genetski obrazac. Intolerancija na laktozu je manje česta kod severnih i zapadnih Evropljana (10 – 15%), nego kod Azijata, Afrikanaca, Američkih indijanaca, i naroda Mediterana (70 – 90%).

Bebe se obično rađaju sa višim nivoima laktoze, pa intolerancija kreće tek posle druge godine, kada telo počinje da smanjuje produkciju ovog enzima. Ali, mnogi ljudi ne primete nikakve tegobe još mnogo godina. Privremeni nedostatak laktoze može pratiti i gastroenteritis, naročito kod dece.

Intolerancija na alkohol je raširena među azijskim narodima – oko 50%.

Simptomi

Intolerancija na hranu će retko prouzrokovati ozbiljnu štetu po zdravlje, ali može biti uzrok neprijatnih simptoma, kao što su mučnina, nadimanje, bol u abdomenu, proliv… a sve to može početi satima, ili čak danima, nakon što smo konzumirali dotičnu hranu.

Ozbiljnost simptoma varira u odnosu na to koliko čovek inače proizvodi određeni enzim, i u odnosu na to koliko je hrane konzumirao. Kod alkoholne intolerancije se može javiti intenzivno crvenilo kože, mučnina, drhtavica, glavobolja, kao i osećaj slabosti.

Dijagnostika

Najjednostavniji način da se testira intolerancija na hranu se sastoji u tome da izbacite neku namirnicu iz svoje ishrane, vidite da li simptomi postaju slabiji, a onda ponovo uvrstiti tu hranu u redovan jelovnik. Ako se simptomi pogoršaju, možemo reći da je veoma verovatno u pitanju intolerancija na tu hranu.

Ukoliko želite opsežnu i detaljnu analizu svih namirnica na koje možete biti intolerantni odmah, postoji niz lekarskih ordinacija koje se time profesionalno bave. Među njima je i naša, Life ordinacija.

Lečenje

Intolerancija na hranu može biti otklonjena jednostavnim izbacivanjem dotične namirnice iz svakodnevne ishrane. Bebe i mlađa deca sa intolerancijom na laktozu mogu, umesto kravljeg mleka, koristiti sojino mleko ili mlečne napitke sa sniženom alergenskom formulom.

Odrasli bi mogli biti sposobni da izdrže male količine problematične hrane, ali isto tako trebaju istražiti koja im hrana godi a koja ne.

Važno je da se hrana koja se izbaci iz ishrane nadomesti nekom alternativom, da ne bi došlo do deficita hranljivih sastojaka potrebnih za otpimalno funkcionisanje tela. Taj nadomeštaj bi trebao da preloži vaš lekar.

Važno: Obavezno konsultujte lekara pre nego što svoje dete stavite na eliminacionu dijetu, kojom bi se, eventualno, utvrdila intolerancija na hranu.

TEST METABOLIČKOG TIPA LIČNOSTI

Postoji mnogo različitih opcija u određivanju plana ishrane . Količina koju možete jesti, merene u kalorijama ili protenima, šta, kada I kako treba da jedemo… Sve ovo podrazumeva mnogo različitih dijetakoje možemo odabrati sa puno opcija.

One jednostavno ne rade za sve ljude na isti način. Zašto neke dijete odlično rade za neke ljude, dok drugi ljudi imaju loše rezultate na istoj dijetetici?

Jednostavano odgovor je,smo svi različiti! Nekim ljudima određena vrsta hrane odgovara, dok drugim ljudima ista hrana odgovara u manjoj meri.

Pa, kako da saznamo koje su grupe namirnica najbolje za nas?

Postoje tri metabolička tipa: proteinski, carbo I mešoviti

Putem METABOLIČKOG TESTA saznajte Vaš metabolički tip ličnosti.

Proteinski tip

Uopšteno ili pojednostavljeno, ako ste proteinski metabolilčki tip to znači jednu od dve stvari – ili vaše ćelije prebrzo sagorevaju ugljene hidrate (što znači da ste brzi oksidator) ili je parasimpatička grana vašeg autonomnog nervnog sistema jača i dominantnija od simpatičnog dela. To znači da vam je potreban unos proteina sa visokim sadržajem kako biste ojačali svoj simpatični sistem, a zauzvrat acidizovali previše alkalni metabolizam. Ili vam je potreban protein koji će usporiti vašu prekomerno brzu stopu oksidacije ćelija, čime ćete alkalizovati metabolizam sa previše kiseline.

Za proteinski tip ličnosti preporučuje se hrana poput crvenog mesa, piletine, ćuretine i raznih vrsta morskih plodova kao što su losos, tunjevina, haringa, sardine, dagnje, kavijar i inćuni. Proteinski tip ličnosti takođe može slobodno da jede hranu od celih masti u obliku sira, jaja, krema i mleka. Za proteinski tip ličnosti je važno da uključi značajnu količinu proteina u svakom obroku i umereno unošenje ugljenih hidrata (zrna, povrća i voća), koji imaju visoki sadržaj šeećera i celuloze.

Carbo tip 

Uopšteno govoreći, ako ste carbo metabolički tip potreban vam je veći procenat ugljenih hidrata u vašoj ishrani kako biste ojačali parasimpatetičku granu vašeg nervnog sistema, koji je slabiji od vašeg simpatičnog sistema i na taj način alkalizovali metabolizam sa previše kiseline. Potrebno je više ugljenih hidrata da biste ubrzali vašu prirodno sporiju stopu oksidacije ćelija, čime ćete uravnotežiti alkalni metabolizam.

Karbo tipovi obično odovara relativno niska proteinska dijeta ​koja uključuje liberalne količine ugljenih hidrata u obliku povrća, voća i celih zrna. Međutim, carbo tipovi treba da zapamte da “nisko-proteinska” dijeta ne znači dijeta bez proteina. Većina vrsta carbo tipova mora uključiti proteine u većini obroka, ali moraju se fokusirati na lakše meso, morske plodove i živinu. Carbo metabolički tip bi trebalo da ograniči potrošnju crvenog mesa u korist lakog mesa piletine i ćuretina. Ako ste carbo metabolički tip, trebalo bi da se držite mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem masti, ali možete jesti veoma širok izbor povrća, voća i zrna. Carbo metabolički tipovi najbolje se fokusiraju na povrće koje sadrži niske ili umerene nivoe šećera i celuloze.

Mešoviti tip

Ako ste mešoviti tip, to znači da ste negde u sredini drugih dva tipa, koji imaju izraženije ili jasnije metaboličke disbalanse. Vi stvarno treba da jedete mešavinu hrane tipa proteina i hrane tipa carbo. Tako ćete postići dve stvari: 1) podržati obe strane vašeg autonomnog nervnog sistema – i simpatičnu granu i parasimpatičku granu; i 2) i zadržati vašu stopu oksidacije ćelija, u ravnoteži. Mešani tipovi moraju konzumirati relativno jednake odnose proteina, masti i ugljenih hidrata. Takođe treba da jedu mešavinu visoko-mastnih, visoko-purinskih proteina i nisko-masnih, nisko-purinskih proteina. Isto važi i za sve ostale namirnice koje sadrže dijete tipa “protein” i “karbo” – uključujući žitarice, mahunarke, povrće i voće.

Intolerancija na hranu Beograd Zemun