Najnovije Vesti

Osetljivost na hranu ili intolerancija na hranu

Osetljivost na hranu ili intolerancija na hranu

Osetljivost (intolerancija) na hranu predstavlja pojavu koju nipošto nesmemo zanemariti. Preko 60% ljudi zna da mora izbegavati određene namirnice, dok veliki broj ostalih nije ni svestan svoje intolerancije na hranu. Mnogi smatraju da je njihova hronična slabost, problematična koža koja svrbi, ili nos koji curi „normalna stvar“.

Naučnici prave razliku između osetljivosti na hranu, intolerancije na hranu i alergija na hranu. Intolerancija je reakcija koja ne uključuje imuno-sistem, kao što je to npr. intolerancija na laktozu. Alergije na hranu uključuju tipičan alergijski odgovor imuno-sistema. Ipak, termini su pomalo nejasni, i u ovom kratkom osvrtu na ovako veliku temu ću ih posmatrati i koristiti kao međusobno povezane.

Srećom, nauka o balansiranoj ishrani je u prilici da pomogne pri redukovanju, a često i eliminaciji, svih vrsta intolerancije, mada će nekada biti potrebno od nekoliko meseci do nekoliko godina da bi se izveo celokupan program obnove sistema za varenje, a za koje vreme pacijent mora izbegavati određene vrste svahodnevnih namirnica, kao što je to npr. pšenično brašno, koje više ne predstavlja zdravu hranu.

Simptomi alergije na hranu

Alergija na hranu može uzrokovati, ili pogoršati, veoma širok spektar simptoma. Prema Američkom koledžu za alergije i imunologiju, ti simptomi uključuju iritabilan stomak, gastroenteritis, curenje nosa, tamne podočnjake, edeme ili oticanje, anksioznost, čireve, bol u zglobovima, astmu, razne vrste zavisnosti, osipe… Kod dece mogu uzrokovati napade kašlja, crvenilo ušiju i obraza, neprestano brbljanje ili agresivno ponašanje, noćno mokrenje i poremećaje pažnje.

Ostali  simptomi mogu biti bronhitis, celiakija, dijareja, hronična slabost, kolike, kolitis, dijabetes, depresija, usporen rast, polenska groznica, glavobolje, hiperaktivnost, crevne bolesti, nesanica, anemija izazvana deficitom gvožđa, a uzrokovana gubitkom krvi, poremećaji učenja, poremećaji apsorpcije, mijalgija, nefritis, akne, i upala grla.

Nadalje, postoje dodatna stanja koja su verovatno povezana sa alergijama na hranu: bulimija, anoreksija, alkoholizam, kandidijaza, zatvor, Kronova bolest, konjuktivitis, nejasno razmišljanje, disleksija, epilepsija, groznica, hipotiroida, promuklost, nizak nivo želudačne kiseline, sindrom osetljivog stomaka, gubitak pamćenja, multipla skleroza, gojaznost, infekcije srednjeg uha, predmenstualni sindrom, psorijaza, zvonjava u ušima, i pospanost.

Uzroci osetljivosti (intolerancije) na hranu

Prehrambene navike: Za pravilno varenje i iskorišćavanje, hrana treba biti dovoljno sažvakana, i lagano konzumirana da bi imala vremena da se pomeša sa pljuvačkom, a telo imalo vremena da izluči odgovarajuće enzime koji učestvuju u varenju. Loše prehrambene navike, kao što su jedenje “s nogu”, prebrzo jedenje, jedenje kada ste nervozni, preterano jedenje, pijenje previše vode ili drugih napitaka uz jelo, ili jedenje ledene ili vrele hrane, mogu znatno otežati i pogoršati proces varenja.

Snižen nivo enzima: Čak i ako su prehrambene navike odlične, disbalans telesne hemije može uzrokovati slabost adrenalnih žlezda, intoksikaciju jetre, deficit enzima, disbalans u kiselosti crevne flore, crevne upale i infekcije, i/ili ostale probleme koji mogu uzrokovati alergijske/intolerancijske reakcije na hranu. Na primer, mnogim odraslim osobama nedostaje enzim za varenje mlečnog šećera, izazivajući tako reakciju na mlečne proizvode.

Sindrom slabog stomaka: Sindrom slabog stomaka je stanje kada su creva previše propustljiva. Nesvareni peptidi ili ostali elementi iz hrane imaju preteranu mogućnost prolaska iz creva, što za rezultat ima alergijsku reakciju.

Uzroci sindroma slabog stomaka uključuju bakterijske ili virusne infekcije, napad parazita kao što su candida albicans ili amebska dizenterija, Kronova bolest ili celijakija. Ostali uzroci uključuju upotrebu alkohola, Motrina, Advila, kortizona ili ostalih iritantnih lekova, nedostatak hranljivih elemenata, antibiotska terapija, preterana upotreba šećera u ishrani, preterani stres bilo koje vrste, ili poremećeno varenje iz bilo kog razloga.

Prirodni sastojci u hrani: Minerali, vitamini, amino-kiseline i ostali elementi namirnica su hemikalije čija je zastupljenost prirodna, ali koje povremeno uzrokuju alergijske i/ili intolerancijske reakcije na hranu. Na primer, soja je bogata bakrom, dok su orasi puni ulja. Ovo može izazvati reakcije kod osetljivih osoba. Druga veoma česta osetljivost je intolerancija na salicilate, koji se kao hemikalija prvenstveno nalaze u mnogim vrstama voća, u par vrsta povrća i koštunjavih plodova.

Raznovrsnost namirnica i njihova priprema: Neki autori tvrde da određenim krvnim grupama odgovara određena vrsta hrane. Iako to nije tačno u svim slučajevima, nekim ljudima odgovara ovakav prilaz ishrani.

Mnoge namirnice koju svakodnevno jedemo su hibridne, a mogu biti i genetski modifikovane. Ova činjenica upućuje na mugućnost smanjene sposobnost nekih ljudi da konzumiraju ovakvu hranu. Naš sistem za varenje često nije pripremljen da se izbori sa novim vrstama hrane.

Takođe, obrada i rafinacija namirnica može stvoriti intoleranciju na hranu. Na primer, neki ljudi mogu piti prirodno, neobrano, mleko, ali ne i pasterizovano, homogenizovano mleko od krava kojima su davane injekcije hormona rasta i antibiotici.

Mnoga hrana sadrži ostatke pesticida, kao i hemijsku smesu od dvadeset, trideset aditiva, konzervansa, veštačkih ukusa, boja, i ostalih hemikalija – i to sve u jednoj namirnici.

Detekcija alergije na hranu

Alergija na hranu se može detektovati mnogobrojnim metodama. Ako mnogo jedete jednu određenu vrstu hrane, bićete u mogućnosti da lakše registrujete intoleranciju na tu vrstu namirnica, i to upotrebom većine ovih metoda. Intolerantnost može varirati od dana do dana, a reakcije često mogu biti i odložene, što će otežati testiranje.

Testiranje izbegavanjem određene namirnice: Jednostavan i efektan metod je da se iz ishrane, na nedelju ili dve, eliminiše namirnica na koju se sumnja da je uzročnik poremećaja, i da se nakon tog roka ponovo počne konzumirati. Mnogi ljudi će osetiti da se ne osećaju dobro kada ponovo počnu sa uzimanjem hranu na koju su sumnjali. Mogu osetiti energetski pad, nos može početi da curi, mogu se stvoriti kesice ispod očiju, može se javiti glavobolja, nastati stomačni problemi, gasovi, kao i ostali simptomi.

Eliminacione dijete: Još rigorozniji eliminacioni metod je da se par dana pije samo voda ili sok od pomorandže, ili da se jede samo pirinač. Ovo će često očistiti sistem od alergena iz hrane. Nakon toga, pojedinac uvodi u ishranu jednu po jednu namirnicu, i posmatra eventualne reakcije. Ovo testiranje se može sprovesti i u kućnim uslovima, s tim što treba voditi računa da se strogo pridržava svih predviđenih procedura. Neke klinike za alergije ovakvu dijetu nude kao uslugu, a postoje i knjige koje potpunije opisuju ovaj metod.

Intradermalno i sublingualno testiranje: Ova je standardni metod u alergologiji. On uključuje stavljanje uzorka hrane pod jezik, ili pod kožu, i posmatranje reakcije. Nakon toga, mogu se davati neutralizujuće doze namirnice da bi se izvršila desenzitivizacija.

Krvni testovi: Postoje mnogi krvni testovi kojima se može utvrditi alergija na hranu. RAST (radioalergosorbent) test je namenjen otkrivanju IgE ili IgG antitela u krvi, i veoma je pouzdan. Drugi dobar test za alergije na hranu je ELISA test, i često je veoma uspešan kada treba otkriti skrivene alergije i intoleranciju na hranu. Postoji još nekoliko testova, i oni se selektivno koriste kod različitih stanja i različitih pacijenata.

Primenjena kineziologija: Ova procedura koristi testiranje mišićne snage da bi odredila intolerantnost na hranu, i predstavlja metod podešavanja telesnog energetskog sistema. Reaktivna hrana će generalno uzrokovati da mišići postanu slabiji. Testiranje se izvodi tako što osoba pojede hranu, te se nakon toga testiraju mišići, ili osoba drži u ruci „osumnjičenu“ namirnicu i tako je testira. Kineziologija, ukoliko je praktikuje obučeni lekar, može biti veoma pouzdana, brza i jeftina. Takođe, treba imati na umu da se osetljivost može menjati tokom vremena.

Testiranje putem pulsa: U ovom testu se, pre i nakon jednonedeljnog nekonzumiranja određene vrste hrane, meri puls pacijenta. Pošto se nakon nedelju dana pojede sumnjiva namirnica, sačeka se deset minuta, i izmeri puls. Ako je on za deset otkucaja u minutu brži, verovatno je da se radi o hrani koja izaziva alergijske i/ili intolerancijske reakcije. Ovo nije baš najprecizniji metod, i ne može registrovati odložene reakcije, ali može biti od izvesne pomoći.

Saniranje alergija/intolerancije na hranu

Unapredite vaše prehrambene navike: Redovna, opuštena, mirna ishrana, obroci koji se jedu za stolom, polagano jedenje, pažljivo žvakanje, odmaranje od par minuta nakon jela… Sve će to umnogome poboljšati vaše varenje.

Pre dvadesetpet godina sam imao mnoge simptome intolerancije na hranu, i morao sam biti veoma pažljiv šta jedem. Jednoga dana sam bio na proslavi venačanja prijatelja, koja se održavala u njegovom dvorištu. Zabava je bila ne samo prijatna, već na momente i fantastično zabavna, zahvaljujući malom jatu pataka koje su iz susednog dvorišta svojim glasanjem prekidale ceremoniju venčanja. To sam se popodne toliko smejao, i istovremeno pojeo više različitih „zabranjenih“ namirnica, ali bez ikakve negativne reakcije. Iz ovog primera mogu zaključiti da naše psihološko stanje znatno utiče na nivo naše intolerantnosti ili alergičnosti.

Popravite vašu ishranu: Većina ljudi bi trebala da jede pareno ili blago kuvano povrće kao najvažniji deo svoje ishrane. Uz ovo treba uzimati nešto proteina životinjskog porekla, kao što su piletina ili jaja, uz integralni pirinač, kukuruz, ječam, raž, ovas… ali ne i pšenicu. Pšenica više nije zdrava namirnica u bilo kom obliku, čak to nije ni organski gajena integralna pšenica.

Sveže salate danas ne odgovaraju većini ljudi. Teške su za varenje, kontaminirane bakterijama, verovatno i parazitima, i iz tog razloga ne pružaju dovoljno u prehrambrenom smislu. Danas je mnogo bolje jesti kuvano povrće, naročito ako ga jedete u restoranu. Voće, takođe, za većinu ljudi nije odgovarajući tip ishrane. Njihovi šećeri imaju tendenciju da poremete nivo šećera u krvi, i usput hrane parazite u crevima, gde ih većina ljudi ima, npr. candida albicans. Preporučujem izbegavanje svih voćnih sokova, svog sušenog voća, kao i svog svežeg voća. Izuzetak je 3-4 dl soka od šargarepe ili zelenog povrća na dan, što je dobro za skoro svakoga.

Pasterizovani i homogenizovani mlečni proizvodi, sa izuzetkom maslaca, nisu baš zdrava hrana. Pokušajte da pronađete sertifikovane presne, organski dobijene, mlečne proizvode. Danas većina sireva, mleka i jogurta nije zdravo, i svako ko je intolerantan na hranu bi trebalo da ih izbegava, ako ništa drugo ono dok se sistem za varenje ne oporavi. Proizvodi od kozjeg mleka se generalno bolje podnose, naročito ako su sveži. Hrana koja sadrži gluten (žito, na prvom mestu) je takođe poznata kao hrana koja izaziva alergije i intoleranciju, i za mnoge ljude može biti veoma korisno da izbegavaju svu hranu koja sadrži gluten. U stvari, većina bolesnih ljudi ne može dobro da vari bilo koje zrnevlje, tako da konzumaciju takve hrane treba smanjiti na minimum, sve dok se digestivni putevi ne izleče do potrebnog nivoa.

Jedite raznovrsnu, ako je moguće svežu, visoko-kvalitetnu, minimalno obrađenu i, najbolje, organsku hranu, da biste smanjili svoju izloženost pesticidima i hemijskim aditivima. Ovo može da značajno smanji digestivni stres. Takođe, kvalitetna hrana obezbeđuje znatno više vitalnih nutritienata za održavanje digestivnog i imuno sistema.

Izbegavajte sve rafinisane šećere, rafinisanu so, rafinisano brašno, i svu veštačku ili hemijski obrađenu hranu. Takođe, izbegavajte da jedete u većini restorana brze ishrane, gde kvalitet hrane nije ni blizu onom koji se dobija u restoranima gde hranu pripremaju od svežih namirnica.

Smanjite kafu i začinjenu hranu dok se vaše varenje ne popravi. Jedna šolja filter kafe je OK za sve ljude, ali ne preko toga, kao ni kafe kao što su Esspreso, Kapućino ili Turska kafa.

Raznovrsnost namirnica: Generalno dobro pravilo kaže da se jedna namirnica ne treba jesti duže od dva dana za redom. Mnogim ljudima će ovo izgledati teško izvodivo. Ipak, uloženi napor će se isplatiti, i može pomoći da se preveniraju i saniraju neki problemi alergije ili intolerancije na hranu. Jednostavni obroci, jednostavne kombinacije namirnica, kao i izbegavanje velikih količina tečhnosti uz obroke, takođe mogu pomoći varenju, i minimizirati negativne reakcije.

Redukujte stres: Bilo koji metod za redukciju stresa može biti od pomoći. Meditacija, redovno vežbanje, odmor, relaksacija, masaža… mogu pomoći lečenju alergija i intolerancije na hranu. Duboko disanje je  naročito korisno za varenje. Pozitivno razmišljanje može biti snažan faktor redukovanja stresa i oporavka funkcija adrenalskih žlezda do optimalnog nivoa.

Smanjite izloženost hemikalijama

Svačiji organizam poseduje prag izdržljivosti na stresove, nastale iz raznih izvora. Udisanje nečistog vazduha, pijenje vode koja sadrži hlor, fluor, teške metale i ostale toksine, kao i generalna izloženost otrovima, truje jetru, imuni sistem, i ostale telesne sisteme. Čak je i celodnevno sedenje pod neprirodnim svetlom stresno za svačiji organizam. Smanjivanje generalne izloženosti hemikalijama i otrovima može smanjiti alergičnost i intolerantnost na hranu.

Poboljšajte telesnu hemiju. Biohemijski disbalans, specifično povezan sa alergijama i intolerancijom na hranu, najčešće uključuje i oslabljene funkcije adrenalnih žlezda. Adrenalne žlezde, kada rade ispravno, luče dovoljno kortizola i kortizona da zaustave većinu alergijskih reakcija.

Još jedan uobičajeni disbalans je preterana ćelijska propustljivost. Preterana propustvljivost ćelijske membrane dozvoljava stranim supstancama da budu apsorbovane u ćeliju, gde izazivaju najrazličitije reakcije. Mnoge namirnice, uključujući tu i vitamin C, bioflavinoidi, esencijalne masne kiseline… su potrebne za pravilnu funkciju ćelijskih membrana. Dodatni disbalans koji može dovesti do pojačavanja simptoma alergije ili intolerancije je visok nivo histamina. Snižena funkcija tiroide je isto tako čest razlog koji dodatno utiče na alergije ili intoleranciju.

Dodaci ishrani:  Korekcija telesne hemije i digestivnog sistema obično zahteva primenu dodataka ishrani. Najbolji prilaz, u većini slučajeva, jeste generalni program balansiranja ishrane. Ako neko nije spreman za tako  obuhvatan program, može koristiti pankreatin, pročistiti ishranu, piti isključivo prečišćenu ili izvorsku vodu, i uz redovnu ishranu uzimati neke suplemente, kao što su alge, vitamini A, B, C, D, i ostali.

Detoksikacija. Veoma česta pojava je da se simptomi alergije ili intolerancije povuku nakon izbacivanja toksina iz  tela. Metodi detoksikacije koje najviše preporučujem su korišćenje suve, ne tako tople, po mugućstvu infra-crvene saune, enema kafom, ispiranje debelog creva, i svi ostali vidovi znojenja, kao što je npr. korišćenje parnog kupatila.

Candida Albicans. Preterano razmnožena candida albicans, kao i ostali paraziti, u crevima obično proizvode intolerantnost na hranu, i doprinose sindromu slabog želuca. Parazite možete izgladneti tako što ćete prestati sa unosom svih šećera, voća, sokova i ostalih poslastica. Takođe, treba ograničiti konzumaciju ugljenih hidrata, a ishranu fokusirati na povrće i proteine. Obično je potrebna opsežnija kalibracija telesne hemije da bi se smanjila tendencija preteranog razmnožavanja kandide.

Metodi neutralizacije. Ove metode mogu uključivati akupunkturu i homeopatiju, i njima će intolerancija ili alergija biti redukovana kod jednog broja ljudi. Ovo nisu uobičajeni metodi u nauci o balansiranju ishrane, ali mogu biti od velike pomoći kada ostali metodi ne uspeju da dovoljno brzo redukuju alergije ili intoleranciju na hranu.

Alergije vezane za mozak - bolesti zavisnosti

Telesne reakcije na hranu mogu pogoditi ne samo naše telo, već i naš mozak i naše ukupno ponašanje. Mogu razviti simptome koji se kreću od depresije i anksioznosti, pa sve do suicidalnog i psihotičnog ponašanja. Ova tvrdnja je nedvosmisleno dokazano od strane ortomolekularnih psihijatara i holističkih alergologa kao što je doktorka Doris Rep, koja je posebnu pažnju stavila na bihejvioralne efekte alergija.

Takođe, istraživač Džejn Larson primećuje da neki alkoholičari imaju alergijsku reakciju na alkohol koja pojačava njihovu zavisnosti. Pojedinac može postati zavistan od bilo koje alergijske hrane ili napitka. Može vam se učiniti da ove stvari nisu baš mnogo međusobno povezane, ali zasigurno predstavljaju jedan od faktora koji može usporiti oporavak od alergije na hranu, kao i stanja kao što je alkoholizam.

Zaključak

Alergije i/ili intolerancija na hranu izazivaju stotine simptoma i bolesti. Delimično, one su rezultat radikalno povećanog unosa, često hemijski kontaminirane hrane. Takođe delimično, one su proizvod modernog nezdravog načina življenja, zagađene životne sredine, generalno niskog nivoa zdravlja ljudi, i mentaliteta zasnovanog na brzoj ishrani.

Premda sam i sam patio od mnogih alergija i intolerancija na hranu, otkrio sam da su alergije i intolerancija na hranu intrigantan i uznemiravajući način da se neko natera da prečisti svoju ishranu i stil življenja, i da otkrije koje su prehrambene navike, kao i koje su to namirnice, najbolje. Takođe, to može biti i sredstvo kojim ćemo se držati podalje od življenja na „mekdonalds“ hrani, koja u svakom slučaju nije zdrava. Prema tome, nemojte očajavati ako patite od alergije ili intolerancije na hranu. Ono što vam treba je da pojednostavite, sažmete, usporite, profinite… svoj život, i počnite sa programima zasnovanim na principima nauke o balansiranju ishrane, čime ćete zasigurno prevazići problem alergija i intolerancija na hranu.

Lorens Vilson, doktor medicine