Najnovije Vesti

Intolerancija na hranu

Intolerancija na hranu

Intolerancija na hranu, ili nealergijska preosetljivost na hranu, predstavlja termin koji ozačava raznolike fiziološke odgovore, a koji se odnose na određenu vrstu hrane, ili pojedinačne elemente koji se nalaze u raznim vrstama hrane.

Intolerancija (netolerancija) je negativna reakcija, često odložena, na hranu, napitke, aditive u hrani, ili samo neke specifične elemente iz hrane, a simptomi se javljaju u okviru jednog ili više telesnih organa ili sistema, ali sve to, važno je naglasiti, nije alergija na hranu.

Istinska alergija na hranu podrazumeva prisustvo antitela Imunoglobulina E (IgE) koja se aktiviraju u prisustvu neke određene vrste hrane, dok se to kod intolerancije na hranu ne dešava.

Posledice intolerancije na hranu mogu uključivati farmakološki, metabolički, i gastro-intestinalni odgovor na hranu, ili neke komponente hrane. Intolerancija na hranu ne uključuje niti psihološki odgovor, niti izaziva bolesti koje inače hrana prouzrokuje.

Nealergijska preosetljivost na hranu je nenormalan fiziološki odgovor. U nekim slučajevima, određivanje supstance koja se teško toleriše može predstavljati teškoću, jer se reakcija, kao posledica intolerancije, može javiti odloženo, zavisiti od visine doze, a direktni sastojci koji izazivaju reakciju mogu biti sadržani u mnogim namirnicama, i zbog toga teže odredivi.

  • Metaboličke reakcije na hranu mogu biti izazvane nasleđenim ili stečenim nepravilnostima u metabolizmu namirnica, kao što je to, na primer, slučaj kod diabetes mellitus-a, deficijencije laktaze, ili favizma.
  • Farmakološke reakcije generalno nastaju zbog molekularno niskih hemijskih nivoa, a takve reakcije se javljaju ili zbog prirodnih komponenata, kao što su salicilati ili aminaze, ili zbog aditiva u hrani, kao što su to konzervansi, koloranti, emulzianti, i pojačivači ukusa. Ove hemikalije su sposobne da kod osetljivih osoba uzrokuju biohemijske propratne efekte, slično lekovima.
  • Gastro-intestinalne reakcije mogu biti uzrokovane sniženom apsorpcijom, kao i ostalim abnormalnostima gastro-intestinalnog trakta.
  • Imunološki odgovor se sprovodi posredstvom ne alergijskih imunoglobulina, gde imuno-sistem prepoznaje hranu kao strano telo.
  • Toksini mogu postojati u hrani prirodno, ili biti oslobođeni od strane bakterija, ili kao posledica kontaminacije prehrambrenih proizvoda. Toksičke reakcije na hranu su uzrokovane direktnim delovanjem hrane ili neke supstance, bez učešća imuniteta.
  • Psihološke reakcije uključuju manifestacije kliničkih simptoma koji nisu uzrokovani hranom, već emocijama koje se vezuju za hranu.

Ovi simptomi se ne javljaju ukoliko se hrana daje u obliku koji ne može biti prepoznat.

Eliminaciona dijeta je korisna da pomogne u dijagnosticiranju intolerancije na hranu. Da bi se sproveo ovaj postupak, formirani su specijalizovani dijagnostički testovi za svaki vid intolerancije na hranu.

Intolerancija na hranu može biti klasifikovana prema mehanizmu svog delovanja. Intolerancija može nastati kao posledica deficita određenih hemijskih ili enzimskih činilaca, potrebnih za varenje određene komponente hrane, kao što je to slučaj kod nasledne intolerancije na fruktozu. Takođe, može biti uzrokovana nepravilnostima u samom potencijalu organizma da apsorbuje hranljive sastojke, kao što se to npr. dešava u nemogućnosti apsorpcije fruktoze. Intolerancija na hranu se može javiti i na hemikalije u hrani koje u njoj prirodno postoje, kao što je to, npr. osetljivost na salicil. Lekovi dobijeni iz biljnih izvora, kao npr. aspirin, takođe mogu proizvesti taj tip reakcije. Konačno, intolerancija na hranu može biti rezultat nealergijskog imuno odgovora.

Life ordinacija poseduje višegodišnje iskustvo u testiranju intolerancije na različite vrste hrane, i u svom dosadašnjem radu je izvršila više hiljada testiranja. Svim pacijentima, koji su se naknadno pridržavali naših preporuka proizašlih iz zaključaka testa intolerancije, smo pomogli da reše najširi spektar fizičkih i psihičkih problema.

Detaljnije

Biorezonantna terapija parazita

Biorezonantna terapija parazita

Savremena konvencionalna medicini obično ne uzima u obzir parazite pri lečenju akutnih ili hroničnih poremećaja. Ni pacijenti ni terapeuti ne žele da veruju da se paraziti pojavljuju u našem visoko civilizovanom i zdravstveno obezbeđenom svetu. A zapravo, istina je upravo suprotna – mi ne samo što posedujemo domaće mnogobrojne parazitske vrste, već ih već duže vreme, zahvaljujući ubrzanim i olakšanim mogućnostima putovanja i transporta, donosimo sa naših putovanja po svetu, i uvozimo uz hranu koja dolazi sa često drugog dela planete. Sve zajedno, stvorena je takva situacija da na te nove i iskomplikovane parazitske uticaje naš organizam često ima mogućnost slabe, ili skoro nikakve, odbrane. Posledično tome, paraziti učestvuju u razvoju mnogih simptoma i poremećaja, a često su i odlučujući faktor takvih stanja. Zbog toga ovaj članak ima za cilj da skrene pažnju na uzroke bolesti koji su masovno ignorišu, kao i da ponudi rešenja, već decenijama isprobana u sklopu biorezonantne terapije.

Nepoznato i zanemareno

Paraziti, u svetu konvencionalne medicine, predstavljaju temu o kojoj se još uvek relativno malo zna, i koja je, povrh svega, izrazito zanemarena. Većina pacijenata (kao i terapeuta) nije svesno opasnosti koje paraziti sa sobom nose. Čak i kada im paraziti i padnu na pamet, oni obično odriču mogućnost njihovog postojanja, ili naprosto brzo potisnu takvu ideju. Pacijenti smatraju da je nemoguće da su zaraženi parazitima (smatrajući to nekom vrstom sramote), i često glatko odbijaju lečenje, uz samozavaravajuću konstataciju da je dijagnoza pogrešno postavljena. Slično tome, terapeuti često veruju da se paraziti javljaju isključivo u zemljama Trećeg sveta, u državama sa slabim higijenskim i zdravstvenim sistemima. Ali, ni jedno ni drugo nije tačno.

Da čitava stvar bude složenija, parazite je uistinu veoma teško dijagnostikovati, kao i lečiti,  konvencionalnim medicinskim metodama. Posledično tome, među mnogim lekarima postoji tendencija da problem parazita podcene, i tako ga izostave ga iz moguće terapije.

Nažalost, upravo to odbijanje da se prizna postojanja parazita predstavlja glavni razlog da ovaj uzročni faktor hroničnih poremećajima ostane neistražen, i posledično nelečen. Rezultat takvog stava je da se hronični poremećaji nepravilno tretiraju, a pacijeniti ostaju hronično bolesni.

Široko rasprostranjena zaraza

Termin „parazit“, u svakodnevnom govoru, često biva nepotpuno ili nejasno shvaćen. Tako se parazit definiše kao „organizam koji ima relativno bliske odnose sa svojim domaćinom, i živi na njegov račun“. Iako ovakva definicija, u stvari, većinu mikro-organizama čini parazitima, u medicini su samo protozoe (jednoćelijski organizmi), helminti (gliste), i artopodi, klasifikovani kao paraziti (iz sveta životinja). Tako, u daljoj podeli, helminti(gliste) uključuju: cestode (pantljičare), nemetode (crve), i trematode (metilje).

Na svu sreću, nisu svi paraziti opasni za čoveka. Ali, kako znanje o parazitima napreduje, a njihov se efekat širi, sve sve više parazita, prethodno smatrani neškodljivim, danas prepoznaje kao direktna pretnja našem zdravlju.

Suma sumarum, današnja situacija vezana za parazite je veoma loša, a nivo zaraze izrazito visok. Priručnik „Parazitske bolesti“, u izdanju Springer Ferlaga iz Berlina, dokumentuje taj alarmantno visok nivo rasprostranjenosti parazita u ljudima:

Parazit

Broj inficiranih ljudi

Protozoa (jednoćelijski organizam)

1 000 000 000

Nematodi (crvi)

1 000 000 000

Cestodi (pantljičare)

300 000 000

Trematodi (metilji)

300 000 000

U studiji Svetske zdravstvene organizacije iz 1995. godine, data je procena broja zaraženih ljudi širom sveta, a prema specifičnim tipom parazita:

  • Toxoplasma gondii - 50% svetske populacije;
  • Ascaris spp. – 1 200 000 000;
  • Enterobius vermic./Oxyuris - 1 200 000 000;
  • Trichuris trichiura - 600 000  000;
  • Ancylostoma duod. - 500 000 000;
  • Entamoeba histol. - 500 000 000;
  • Pneumocystis carinii - 400 000 000;

Očigledno je da ovaj pregled nije obuhvatio sva patološka stanja koja uzrokuju paraziti. Ako dodatno uzmemo u obzir i određen broj neregistrovanih slučajeva, a za koji se pretpostavlja da je visok, možemo tvrditi da je najmanje 50% svetske populacije zaraženo protozoama i helmintima.

Od ovog statističkog istraživanja je prošlo više od petnaest godina, a situacija se nije popravila – štaviše, stanovništvo planete se konstanto povećava, transport i komunikacije postaju sve frekventnije, tako da se nameće logičan zaključak da je danas stanje bar isto toliko loše, ako ne i gore.

Generalno gledano, u opasnosti od parazita su svi oni sa sniženim imunitetom, bez obzira da li je uzrok tome neki od stresogenih faktora, ili neka od imunosupresivnih terapija, kao što su to one za npr. primarni hronični poliartritis ili multipleks sklerozu. Takođe, i sami paraziti mogu doprineti snižavanju imuniteta domaćina (čak ga i potpuno blokirati i ugasiti), otvarajući time put dodatnoj invaziji svojih „kolega“. Traba naglasiti da su pod najvećim rizikom deca, kao i stari i nemoćni.

Paraziti i hronične bolesti

Hronični poremećaji su uvek uzrokovani brojnim stresogenim faktorima, od kojih su paraziti samo jedan od njih. Ipak, nema sumnje da paraziti zauzimaju centralnu poziciju u patološkom procesu, i to upravo zbog načina na koji deluju unutar organizma.

  • Paraziti mogu uzrokovati simptome deficijencije tako što apsorbuju određene elemetne iz hrane domaćina, lišavajući ga tih elemenata;
  • Paraziti mogu crpiti energiju iz organizma domaćina;
  • Paraziti mogu i mehanički uništiti telesne ćelije, pa time i tkiva i čitave organe (npr. „rudarska glista“ to čini tako što oštećuje sluznicu creva);
  • Paraziti mogu privući i na sebi nositi viruse i bakterije. Na taj način oni igraju ulogu rezervoara drugih infekcija uzrokovanih mikroorganizmima;
  • Paraziti mogu uzrokovati upale i tumore;
  • Paraziti mogu uticati da tkivo stvori tumor;
  • Paraziti mogu otrovati organizam svojim metabolitima;
  • Paraziti mogu biti uzročnici bola;
  • Paraziti mogu uspavati ili blokirati imuno sistem;
  • Paraziti mogu izazvati alergijske ili pseudoalergijske reakcije;

U nekim slučajevima, zarazu parazitima ne prate nikakvim simptomi. Ako se simptomi pak  pojave, oni se obično razviju u toku nekoliko dana ili nedelja, mada u nekim slučajevima to može biti posle nekoliko meseci. U većini slučajeva se ispitivanja na parazite vrše kada simptomi već postoje, tj. ako se i tada urade.

Često se smatra da paraziti isključivo napadaju digestivni trakt, ali to nije istina. Paraziti mogu inficirati bilo koje tkivo ili telesni organ, i na taj način uzrokovati masu simptoma i poremećaja, od kojih su mnogi nespecifični, pa, uz gljivice ili teške metale, predstavljaju veoma „nezgodan“ element za direktno dokazivanje uzročno-posledičnih veza u nastanku npr. sledećih poremećaja:

  • Reumatizam, uključujući bol u mišićima i zglobovima;
  • Sindrom osetljivih creva;
  • Poremećaji gastro-intestinalnog trakta (perforacija zida creva, zatvor, proliv, gasovi, i nadimanje);
  • Disfunkcija imuno-sistema;
  • Alergije, naročito alergije na hranu;
  • Mučnina;
  • Nesanica;
  • Ulceri;
  • Anemija;
  • Simptomi na koži;
  • Neurastenija;
  • Abnormalne funkcije tiroide;
  • Bronhitis;
  • Bronhijalna astma;
  • Poremećaji pažnje;
  • Fizička i mentalna slabost;
  • Alergijske i pseudoalergijske reakcije;
  • Poremećaji sna;
  • Sindrom hronične mršavosti;
  • Sindrom hronične mršavosti sa imonodeficitom;

Sve češće se jasno mogu utvrditi veze između simptoma/poremećaja pacijenta i njegovog parazitskog stanja. Neke od tih veza su već otkrivene od strane praktikanata biorezonantne terapije, a bolesti i poremećiaji koji ih uzrokuju time postali izlečivi.

Simbioza

Mikroorganizmi, kao što su bakterije, paraziti i gljivice, generalno se klasifikuju kao: funkcionalno patogeni i funkcionalno nepatogeni. Termin „funkcionalno napatogeni“ znači da takvi mikroorganizmi postoje u organizmu, ali da mu ne škode. Ali, da li je moguće da prisustvo patogenih parazita bude korisno za organizam, kao što je to slučaj sa gljivicama koje su ekološki neophodne korenju drveća u procesu stvaranja humusa?

Biorezonantni terapeuti su ustanovili da takva mogućnost, zapravo, postoji. Na primer, paraziti iz organizma domaćina mogu apsorbovati teške metale (te služe kao „spoljni“ rezervoari otrova), čime pomažu telo domaćina da održi svoje regulatorne sisteme. Paraziti apsorbuju i pesticide, i ostale otrove. Oni sakupljaju i gljivice i viruse, i čine ih privremeno benignim, i takvu tvrdnja možemo dokazati uz pomoć specijalno kreiranih ampula za testiranje, koji se redovno koriste u sklopu biorezonantne dijagnostike i terapije. U ovakvim slučajevima, paraziti su simbiotički pomagači i prijatelji svom domaćinu, i kao takvi trebaju biti i tretirani da bi mogli nastaviti sa podrškom regulatornim sistemima svog domaćina. Ponekad je od strane terapeuta biorezonancom smisleno pomagati održavanje ovakvog stanja, i to sve dotle dok organizam uspeva da izađe na kraj sa njihovom destruktivnom stranom, i posledičnim oslobađanjem toksina koji se nalaze lagerovani u parazitima. Upravo se uz primenu pomenutih specijalnih parazitskih test ampula može obezbediti privremena podrška funkcionalno nepatogenim parazitima, što predstavlja čudesnu inovaciju u oblasti medicine!

Biorezonantna dijagnostika parazita

Kao i svaki organizam, paraziti emituju elektromagnetno polje koje se očitava u telesnim tečnostima, tkivima i organima njihovog domaćina. To elektromagnetno polje poseduje tačno izmerene i klasifikovane frekvencije, i kada su patogene one remete telesne regulatorne potencijale, i time uzrokuju pojavu simptoma i poremećaja koji su ranije opisani. Pored toga, paraziti svoje patogeno ispoljavanje imaju i na biohemijskom planu, naročito nakon oslobađanja sopstvenih metabolita.

Biorezonantno testiranje, koje se sprovodi prema jasno određenim principima, a preko parazitske test ampule čiji je tip odabran od strane biorezonancijskog terapeuta na osnovu istorije bolesti i uvida u kliničku sliku, omogućava da se dobije jasna slika o parazitskom stanju pacijenta.

Test ampule parazita sadrže podatke o frekvencijama određenih parazita, i kada se podudare frekvencije iz ampule, sa frekvencijom koju odašilje neki telesni meridijan, nepobitno se može govoriti o postojanju tačno određene vrste parazita. Test ampule sadrže većinu protozoa i helminta, parazita koji su najčešći, i odreda patogeni za čoveka.

Ako je lekar odabrao odgovarajuću test ampulu, frekvencija parazita pothranjena u test ampuli se prenosi do pacijenta putem biorezonantnog uređaja, i rezonuje sa telom pacijena u sklopu ovog bioenergetskog testa, privremeno smanjući ili eliminišući patogene frekvencije parazita pothranjene u telu. Frekvencijska redukcija/eliminacija se očitava na skali EAV uređaja za testiranje, i pokazuje stepen pomoći telesnom regulatornom sistemu.

Ovim testovima je prilično lako moguće odrediti vrstu paraziti, ili jaja, ili larve, koja je napala pacijenta, i posledično tome odrediti direktne indikacije potrebne terapije.

Biorezonantna terapija parazita

Kada ih otkrijemo biorezonantnom dijagnostikom, počinjemo sa biorezonantnom terapijom. Paraziti moraju biti umrtvljeni i onesposobljeni da prežive i razmnožavaju se, a njihove patogene frekvencije podhranjene u telu moraju biti eliminisane ili redukovane. Da bi se ovo postiglo, u telo pacijenta se putem bioreznantnog uređaja upućuju invertovane frekvencije testiranih parazita. Ovo se sprovodi pomoću specifičnih računarskih programa, već pothranjenih u biorezonantnom uređaju. Kao posledica uspešne terapije, paraziti više ne mogu nanositi štetu pacijentu, a njihovo prisustvo više nije moguće utvrditi testom. Simptomi se ublažavaju (u mnogim slučajevima potpuno nestaju), a stanje pacijenta poboljšava.

Ako je test pokazao da su naseljeni paraziti simbiotički „prijatelji“, verovatan uzrok takvoj slici je određeno psihosomatsko stanje domaćina. U takvim slučajevima, prvo se mora tretirati to psihosomatsko stanje, koje je voljno prihvatilo parazite. To direktno znači da se ispočetka podržava pozitivna simbiotska dimenzija parazita, dok se nakon određenog perioda takvog tretiranja, kada negativna dimenzija parazita postane znatno jača, parazit konačno počinje tretirati kao napasnik, što on zapravo i jeste. U zadnja dva stadijuma se takođe tretiraju i svi ostali toksini koji mogu biti sadržani u parazitima, kao što su to npr. teški metali.

Uz postupak biorezonantne terapije parazita, često se dodaje i terapija uređajem dr. Hulde Klark, i/ili frekventnim generatorom. Dodatno se koriste i psihoterapijski i/ili homeopatski lekovi, kao i drugi metodi, zavisno od oblasti organizma koja je napadnuta.

Pri tretiranju parazita biorezonancom, veoma je važno obratiti pažnju da pored odraslih jedinki budu tretirani i oni mlađi stadijumi razvoja parazita, kao što su jaja i larve. Ako se ovo previdi, parazit će nastaviti da se razvija iz svojih jaja i larvi, a ceo tretman može biti uzaludan. Generalni problem konvencionalne medicine je što često nema pristup tim ranim manifestacija parazita koje često žive u tkivima i organima, i nedostupni su za metode konvencionalnih ispitivanja. Odgovarajuće test ampule u biorezonantnoj terapiji nude rešenje po kojem ove rane faze razvoja parazita mogu biti praćene po raznim meridijanima, u bioenergetskom, bioinformacionom smislu, i posledično tome adekvatno  tretirane.

Kod terapije parazita je ključno da se shvati da invazija parazita nije izolovan fenomen, te da se prema tome ne može ni tretirati izolovano. Kao što je ranije i napomenuto, pojava parazita je skoro uvek povezana sa nekim drugim stanjem, i mora zajedno sa njim biti i tretirano po jednom zbirnom programu, da bi se u rezultatu obezbedio trajan kurativni efekat.

Nema smisla tretirati samo parazite a ignorisati njihove mnoge i raznovrsne interakcije sa ostalim faktorima u organizmu. Prema tome, tretman parazita mora biti inkorporiran u jedan integrisan program, kojim se neće tretirati samo paraziti, već celokupan domaćin, sa svim svojim različitim poremećajima.

U ovu svrhu je razvijen jedan plan u 7 tačaka, koji predstavlja primer jednog takvog integrativnog tretmana:

  1. Obezbediti zdrav način života, uključujući i zdravu ishranu (nizak unos proteina i alergena; visok unos vlakana, baznih namirnica, i enzima), kao preduslov za bilo koji tretman hroničnih poremećaja;
  2. Tretirati faktore koji blokiraju dijagnostikovanje i terapiju;
  3. Stabilizovati i osnažiti imuno sistem (ublažiti alergijsko stanje), sprovesti detoksikaciju, osnažiti funkcije i detoksikovati ekskretorne organe, naročito bubrege, jetru, slezinu i limfu;
  4. Tretirati uzroke parazitske invazije (npr. teške metale, farmakološke otrove), i unaprediti čitavo okruženje, uključujući i ortomolekularno snabdevanje;
  5. Tretirati crevni trakt, uključujući tu i poremećaje crevne flore;
  6. Tretirati parazite;
  7. Tretirati alergene;

Dobro konstruisana integrativna terapija, sa svim svojim delovima, važna je za uspeh ne samo terapije parazita, već terapije uopšte. Tako, na primer, kod sindroma hronične mršavosti terapija mikoze ili virusa će biti uspešna jedino ako su prethodno uspešno tretirani paraziti, npr. cestodi i trematodi.

Primeri

Zbog ograničenog prostora, zadržaćemo se na stratifikovanim primerima: Student je patio od hroničnog bronhitisa mnogo godina. Biorerezonancijski test je otkrio alergiju na kravlje mleko, i parazitsku invaziju na pluća, a od strane larvi ascaris. Nakon prestanka konzumacije kravljeg mleka, kao i 8 tretmana alergije na kravlje mleko i larve ascaris, hronični bronhitis je trajno nestao.

Tretman parazita predstavlja pozitivan proboj u lečenju mngoih poremećaja. U većini slučajeva,  tretiranje parazitskog stanja zahteva kompleksan pristup, i to zahvaljujući drugim negativnim stanjima u organizmu koji se paralelno pojavljuju. Tretman parazita obično zahteva između 8 i 16 seansi.

Zaključak

Paraziti predstavljaju dugo zanemarivan centralni izvor stresa u ljudskom organizmu, izvor koji se generalno negira. Ako ništa drugo, sa sigurnošću se može tvrditi da su paraziti bar delimično odgovorni za mnoge simptome, a naročito za hronične poremećaje. Prema tome, tretman tih poremećaja, a bez sistematskog tretmana parazita, za proizvod će imati samo kratkotrajne uspehe.

Paraziti, i njihovi rani pojavni oblici (jaja, larve), mogu živeti u svim tkivima i organima čoveka. U mnogim delovima organizma oni ne mogu biti pronađeni uz pomoć konvencionalnih dijagnostičkih metoda, dok nam biorezonantno testiranje otvara nove mogućnosti dijagnostikovanja.

U većini slučajeva, paraziti predstavljaju samo jedan od nekoliko ugrožavajućih faktora. Oni stupaju u interakciju sa tim drugim faktorima na mnogo različitih načina. Posledično tome, ne bi trebali biti tretirani izolovano, već u sklopu složenijeg terapijskog programa, tj. integralne biorezonantne terapije. Cilj ovako postavljene terapije je da se negativni faktori patogenih frekvencija eliminišu, ili da se svedu na takav nivo kada će telo moći ponovo ubaciti u igru svoje samo-isceljujuće potencijale, i trajno i potpuno izlečiti organizam.

Detaljnije

Biorezonantna terapija za odvikavanje od pušenja

Biorezonantna terapija za odvikavanje od pušenja
Počeci moderne biorezonantne terapije se beleže sredinom sedamdesetih godina dvadesetog veka, u Nemačkoj. Sada je ona, u različitim vidovima, i uz različite uređaje, zastupljena u verovatno 99% zemalja sveta. Lekari i ostali praktičari koriste hiljade uređaja tipa L.I.F.E., da bi lečili i tretirali najširi spektar oboljenja i zdravstvenih problema, od alergijai kožnih bolesti, pa do takvih sistemskih poremećaja kao što je Multipleks skleroza.
Biorezonantna terapija se pokazala kao visoko efikasna u tretiranju poremećaja zavisnosti: alkoholizma, narkomanije i pušenja. Već pre desetak godina, lekar iz Poljske, terapeut biorezonancom, uspostavio je protokol za odvikavanje od pušenja, i zabeležio zapanjujući procenat uspešnosti od čak 70%, već nakon samo tri tretmana biorezonancijskim aparatom tipa L.I.F.E.

Kako funkcioniše biorezonantna terapija za odvikavanja od pušenja?

Korišćenjem L.I.F.E. uređaja, frekventna matrica telesnog nikotina se vraća ka telu u izvrnutom obliku, kao odraz u ogledalu. To prouzrokuje tzv. „fazno odbijanje“, što pomaže telu da izostavi sećanje na nikotin, i vrati se na stanje pre sticanja zavisnosti. Kao rezultat, telesni sistem za detoksikaciju biva stimulisan da eliminiše nikotin i srodne otrove iz cigareta, a putem bubrega i kože. Ovo znači da će pacijent biti manje podložan supstituisanju pušenja putem pojačanog apetita ili nečeg drugog, kao što je to obično slučaj sa ljudima koji pokušavaju da prestanu sa pušenjem.

Širom sveta, desetine hiljada ljudi je uspešno ostvilo pušenje uz pomoć L.I.F.E. bioriezonantne terapije. Ona predstavlja najlakši i najprirodniji način odvikavanja, koji ne zahteva korišćenje flastera, igala, hipnoze, ili bilo kog drugog pomoćnog sredstva za odvikavanje od pušenja.

Detaljnije