All posts by admin

Klasičan homeopatski tretman

Klasičan homeopatski tretman
Klasičan homeopatski tretman ima pozitivne uticaje u lečenju alergija. Homeopatski tretman alergijskog konjuktivitisa,alergijske kijavice, bronhijalne astme, i neurodermatitisaDa se klasičnim homeopatskim lečenjem mogu uspešno suzbijati alergijski poremećaji, kao i smanjiti upotreba konvencionalnih medikamenata, pokazala je opsežna medicinska studija, izvedenau nekoliko kontrolnih centara u Austriji.Poznato je da populaciju zapadnih industrijalizovanih zemljama, u zadnje tri decenije, sve više muče alergijski poremećaji, koji u nekim periodima godine (npr. cvetanje u proleće) prerastaju u pravu epidemiju.

Zbog nepotpunog odgovora konvencionalne medicine na ovaj problem, pacijenti u visokom procentu prihvataju i komplementarne metode lečenja (između ostalih i homeopatske), izadatak pomenute medicinske studije je bio da ustanovi faktičku efikasnost klasičnih homeopatskih tretmana, kao i njihovu mogućnost da smanje količinu konvencionalnih medikamenata, prepisanih od strane zvanične medicine.

Ovu opsežnu multicentričnu istraživačku studiju su vodili lekari opšte prakse sa specijalizacijom iz homeopatije, iz devet Austrijskih kontrolnih centara. Obuhvaćeni su pacijenti sa dijagnozama alergijskog konjuktivitisa, alergijske kijavice, bronhijalne astme, i neurodermatitisa.Četrdeset ovakvih pacijenata je pregledano pre i posle homeoptaskog tretmana.

Rezultati su pokazali da je kod svih posmatranih pacijenata došlo do suštinskog poboljšanja stanja po svim simptomima, a u većini slučajeva je to poboljšanje bilo izrazito vidljivo.Takođe, većina pacijenata (njih 62%) je nakon homeopatskog tretmana iz upotrebe potpuno izbacilo bar jedan lek zvanične medicine, dok je kod ostatka pacijenata zabeležena mogućnost značajnog smanjivanja potrebnih dnevnih doza lekova zvanične medicine.

Tokom ovog tretmana klasične homeopatije, nisu zabeleženi nikakvi propratni negativni efekti.

Stručnjaci koji su vodili studiju, GründlingC., SchimettaW. i FrassM., su na kraju ovog medicinsko-istraživačkog projekta zaključili da se uz pomoć tretmana klasične homeoptaije mogu značajno suzbiti simptomi alergijskih poremećaja, kao i smanjiti potrošnja medikamenata zvanične medicine, koji, često, pored svojih pozitivnih efekata, imaju i one propratne, negativne uticaje na zdravlje pacijenata. Ovi istraživači su, takođe, zaključili da bi primena klasične homeopatije u tretiranju alergijskih poremećaja dovela do značajnog smanjenja troškova lečenja.

Izvor:

 

Detaljnije

Alternativna medicina

Alternativna medicina

U savremenoj medicini za razliku od alternativne medicine fokus se stavlja na istrazivanje, testove i eksperimentalni rad. Nema sumnje da je alternativna medicina i danas veoma zastupljena i da ona zauzima mesto u zvanicnim institucijama.

Alternativna medicina podrazumeva lecenje coveka akupunkturom, homeopatijom, ajurvedom, osteopatijom… Pristalice alternativne medicine smatraju da kroz njih tece neka nepoznata zivotna energija i da ako je ona poremecena dolazi do oboljenja. Zasigurno je istinito da alternativna medicina pociva na magijskim verovanjima i zato se mnogi postovaoci istocnjackog nacina zivota u slucaju bolesti napustaju bolnice i otiskuju se u avanture da bi potrazili izlecenje.

Alternativna medicina ne podrazumeva davanje leka coveku nego je alternativna medicina duhovni proces koji zahteva sagledavanje uzroka bolesti kako bi se covek uhvatio u kostac sa njom i kako bi je savladao. Danas alternativna medicina u mnogom podrzava naucnu ali i dalje postoji cinjenica da alternativne metode lecenja nisu priznate od strane nauke. Medjutim danas mnogi postovaoci alternativne medicine smatraju da je alternativna medicina konkurentna naucnoj pa cak i superiornija.

Bez obzira na stavove o alternativnoj medicini ona je svakako veoma popularna i u svetu i kod nas jer mnogi ljudi imaju strah od doktora i operacija pa se odlucuju za alternativnu medicinu jer je ona kao metod lecenja potpuno neskodljiva. Zato je nesumnjivo da alternativna medicina u danasnjem modernom svetu sve vise zadobija poverenje coveka. Zato ukoliko nemate poverenja u nauku i u savremene metode lecenja Vas najbolji izbor je svakako pokusaj da bolest izlecite alternativnom metodom lecenja.

Detaljnije

Homeopatija i aksioznost

Homeopatija i aksioznost
Ako se suočavate sa simptomima hronične anksioznosti, vaše homeopatsko lečenje trebate obavezno sprovoditi uz obučenog homeopatskog lekara, i time sebi značajno pomoći. Ali, ukoliko vas je pogodila tek prolazna i ograničena anksioznost, određene homeoptske lekove, opet najbolje uz prethodno savetovanje sa vašim homeopatom, možete primeniti i sami.

Aconite se primenjuje ako je vaša anksioznost rezultat iznenadnog straha ili šoka. Ako ste ophrvani tugom (npr. ako vam je umro neko drag), homeopata vam može dati lek Ignatia. Kod situacija gde se pojavljuje stabilan strah, ili je prisutan realan ili očekujući strah, preporučuje se Gelsemium. Ako je vašoj anksioznosti pridružena i dijareja, Gelsemium je, takođe, najbolji izbor.

Sledi spisak homeopatskih lekova koji, uz prethodno savetovanje sa homeopatskim lekarom, možete primenti u tzv. kućnoj varijanti.

  • Aconite
  • Argentum nitricum
  • Arsenicum album
  • Calcarea carbonica
  • Gelsemium
  • Ignatia amara
  • Kali phosphoricum
  • Lycopodium
  • Natrum muriaticum
  • Phosphorus
  • Pulsatilla
  • Aconite (Aconitum napellus)

Ovaj homeopatski lek se primenjuje kod napada panike koji nailaze iznenadno, uz veoma jak strah (čak i strah od smrti). Stanju ogromne anksioznosti može biti pridružene jake palpitacije, skraćivanje daha, i crvenilo u licu.

Simptomi:

  1. Iznenadne i intenzivne tegobe izazvane strahom;
  2. Anksioznost i nemir;
  3. Strahovi koji ne prolaze;
  4. Slabost i vrtoglavica nakon ustajanja;
  5. Iznenadna groznica sa jednim crvenim obrazom, a drugim bledim;
  6. Netolerancija na bol;
  7. Bolne urinacije sa anksioznošću;
  8. Bolovi praćeni utrnulošću i peckanjem;
  9. Bolovi i povrede oka;
  10. „Kucajuća” glavobolja;
  11. Neutoljiva žeđ;
  12. Argentum nitricum (Arg-n)

Ovaj lek je indikovan za stanja kada se strah razvija pred neki veliki događaj (npr. razgovor za posao, ispit, javni nastup, društveni događaji, venčanje, itd.)

Simptomi:

  1. Strah;
  2. Anksioznost;
  3. Produženi period neuobičajene ili neprestane mentalne iscrpljenosti;
  4. Vrtoglavica;
  5. Proliv;
  6. Glad za slatkim i slanim. Glad za jakim ukusima;
  7. Entuziastičnost i sugestibilnost, sa tendencijom ka čudnim mislima i podsticajima;

Arsenicum album (Arsenicum, Ars)

Ovaj homeopatski lek se preporučuje ljudima koji su duboko anksiozni zbog svog zdravlja, i ekstremno zabrinuti za održanje reda i sigurnosti. Napadi panike se dešavaju najčešće oko ponoći, ili u veoma rane sate ujutro. Osoba se može osećati iscrpljenom, ali istovremeno se i dalje neumorno vrpljiti, klatiti, i nervozno premeštati sa mesta na mesto. Uz anksioznost, ovi ljudi mogu imati i probleme varenja, kao i asmatičke napade. Ovi pacijenti su tipično zaokupljeni sitnim detaljima i vrlo uredni. Mogu osećati očajničku potrebu da sve kontrolišu.

Simptomi:

  1. Anksioznost;
  2. Anksioznost, naknadno praćena stanjima kijavice i prehlade;
  3. Astma se pogoršava nakon ponoći, gušenje od straha dok se leži;
  4. Strah;
  5. Neuprijatnost;
  6. Nemogućnost da se smiri;
  7. Nemogućnost da se zaspi pored pospanosti;
  8. Potreba da se često pije manja količina tečnosti;
  9. Slabost i iscrpljenost;
  10. Potreba za vazduhom, ali osetljivost na hladnoću;
  11. Povraćanje uz, ili bez, proliva, nakon jela i pića;

Calcarea carbonica (Calc)

Navjeće koristi od ovog leka imaju zimogrožljivi ljudi, koji osećaju da seu njih uvlači i najmanja hladnoća, i imaju problem da se zagreju. Imaju izraženu želju za slatkišima, i lako se goje. To su pouzdani i stabilni ljudi koji bivaju ugušeni ili fizičkom bolešću ili preteranim radom, i kreću sa strahovanjem od sloma. Kada su umorni, njihove misli mogu biti zamagljene i zbunjujuće, što im dodaje na anksioznosti. Brige i loše vesti ih mogu dodatno uzburkati, i mogu se razviti tendencije da se neprestano govorka o nekoj dolazećoj katastrofi (za osobu ili nekog drugog). Često su prisutni strah od visine i klaustrofobija.

Simptomi:

  1. Pojačano znojenje;
  2. Noćno znojenje;
  3. Hlandi dlanovi i stopala;
  4. Vrtoglavica;
  5. Mučnina;
  6. Halapljiva glad;
  7. Gadljivost na masno;
  8. Glad za jajima;
  9. Oči osetljive na svetlost;
  10. Bledo lice;
  11. Veliki apetit uz slabo varenje;

Gelsemium (Gels)

Ovaj lek je indikovan za stanja osećanja slabosti, drhtavice, i mentalne tuposti (kada je strah uticao da se misao parališe). Ovaj homeopatski lek je naročito koristan kada osoba oseća anksioznost zbog nekog predstojećeg događaja, treme zbog javnog nastupa ili intervjua, ili strah pre testa, ili predstojećeg odlaska kod zubara, ili nekog drugog stresnog događaja. Uz nervozu, najčešće se javljaju jeza, znojenje, proliv i glavobolja. Strah od gomile, stah od padanja, čak i strah od toga da će srce prestati raditi – sve su to indikacije za primenu Gelsemium-a.

Simptomi:

  1. Nervoza;
  2. Anksioznost pred ispit ili javni nastup;
  3. Umor i bol u celom telu;
  4. Osećaj težine u zgobovima, glavi i očnim školjkama;
  5. Glavobolja;
  6. Neprijatnost pri dodiru skalpa;
  7. Grebanje u grlu;
  8. Ne osećanje žeđi;
  9. Vrtoglavica, drhtavica, slabost, tupost;
  10. Ignatia amara (Ignatia, Ing)

Od ovog leka veliku korist mogu imati osobe koje su anksiozne zbog tuge, gubitka, razočarenja, kritike, usamljenosti (ili nekog drugog stresnog emocionalnog iskustva). Primarni faktor za upotrebu ovog leka je emocionalni stres, naročito razočarenje ili tuga. Ostale indikacije su odbrambeno ponašanje, često uzdisanje, promene raspoloženja. Osoba neočekivano može prasnuti u smeh ili briznuti u plač.

Simptomi:

  1. Povraćanje;
  2. Osećaj da se ima knedla u grlu;
  3. Jeza uz groznicu;
  4. Jeza pa talasi topline;
  5. Grčeći bol u abdomenu ili leđima;
  6. Glavobolja koja izgleda kao da je ekser ukucan u glavu, sa strane;
  7. Koža veoma osetljiva na dodir;
  8. Zagledanost ka unutra;
  9. Tuga;
  10. Tromost;
  11. Plačljivost;
  12. Nedruštvenost;
  13. Razočaranost;
  14. Žal;
  15. Nesanica zbog emocionalne rastresenosti;
  16. Mučnina podstaknuta jelom;
  17. Jelo pojačava glad;
  18. Kali phosphoricu

Ovaj homeopatski preparat je indikovan za stanja kada je osoba iscrpljena preteranim radom ili bolešću. Oseća duboku anksioznost i nije sposobna za saradnju. Impulsivna je i preterano osetljiva. Mogu je uplašiti i obični zvuci. Probleme mogu pogoršati loše vesti ili misli o spoljnim događajima. Mogu se razviti nesanica i nemogućnost koncentracije, povišavajući osećaj nervoznog straha. Jelo, toplota, i odmor, često donose olakšanje.

Simptomi:

  1. Iscrpljenost;
  2. Duboka anksioznost i nemogućnost saradnje;
  3. Glavobolja;
  4. Impulsivnost i preterana osetljivost;
  5. Trzanje na obične zvuke;
  6. Bolovi u leđima;
  7. Nerovozni poremećaji varenja;
  8. Lycopodium (Lyc)

Ovaj lek je namenjen pacijentima koji pokušavaju da prikriju unutrašnji osećaj nedostojnosti tako što će dići štitove, i pretvarati se da su onakvi, kakvi zapravo nisu. Ovi pacijenti osećaju anksioznost zbog mentalnog stresa, i pate od manjka samopouzdanja. Mogu osećati duboku anksioznost i strah od poraza, kada preuzmu neku odgovornost. Obično, kada preizmu neki zadatak, izvrše ga dobro.

Simptomi:

  1. Drmanje glavom bez prisutnog razloga;
  2. Facijalne grimase;
  3. Gasovi, zatvor, ili proliv;
  4. Podrigivanje na suvo;
  5. Klaustrofobija;
  6. Preosetljivost;
  7. Problemi sa varenjem, uz gasove i nadimanje;
  8. Potreba za slatkišima, toplom hranom i pićem;
  9. Noćni kašalj;
  10. Želja za samoćom;
  11. Džandrljivost nakon buđenja;
  12. Sklonost ka maltretiranju;
  13. Strah od neuspeha;
  14. Slom u stresnoj situaciji;
  15. Natrium muriaticum (Nat mur)

Glavni kandidati za korišćenje ovog homeopatskog leka su osobe koje su odvojene od svoje ličnosti, ali poseduju socijalnu svesnost i želju da pomažu drugima. Duboke emocije i samo-zaštitna snebivljivost mogu učiniti da ove osobe izgledaju rezervisano i udaljeno. Čak i kada se osećaju usamljenim, imaju tendenciju da se drže podalje od društvenih događanja, ne znajući šta da kažu ili kako da se ponašaju. Lako povredljivi, mogu nastaviti dijalog sa nečijim primedbama, obitavati u osećaju nesreće, i osamiti se.

Ne prihvataju utehu, čak i kada je žele. Oni su često saučesnički naklonjeni slušaoci drugih ljudi u problemima. Lek se sigurno treba upotrebiti kada nastupe stanja klaustrofobije, anksioznosti u toku noći (zbog straha od provalnika), migrene, ili nesanica.

Simptomi:

  1. Osećaj suvog jezika;
  2. Sušenje sluzokože;
  3. Mučnina;
  4. Nesanica;
  5. Klaustrofobija;
  6. Migrenozne glavobolje;
  7. Povraćanje;
  8. Bol oko očiju;
  9. Želja za slanom i suvom hranom;
  10. Plačljivost, ali bez želje da to drugi vidi. (Želja za samoćom da bi se plakalo.)
  11. Tešenje im otežava stanje;
  12. Ljutnja zbog izolacije;
  13. Strah, tuga, srdžaba;
  14. Nervoza, obeshrabrenost, slomljenost;
  15. Depresija;
  16. Phosphorus

Ovaj homeopatski lek je indikovan za osobe srdačne, maštovite, koje je lako uplašiti, pune intenzivnog i živopisnog straha. Jaka anksioznost može biti pobuđena čak samo razmišljanjem, i to o bilo čemu. Ove osobe su nervozne i osetljive na druge. One se mogu toliko dati u saučešću, da mogu osećati iscrpljenost, ili se čak razboleti. Potrebno im je veliko društvo i sigurnost. Često im je bolje ako sa njima porazgovarate i pomazite ih po leđima. Lako se zarumene, imaju palpitacije, žeđ, i jaku želju za hladnim, osvežavajućim namirnicama. Ovo su indikacije za Phosphorus.

Simptomi:

  1. Anksioznost;
  2. Strah;
  3. Slabost;
  4. Promuklost;
  5. Težina u grudima;
  6. Suv, škripav, kašalj;
  7. Gorući bol u stomaku, abdomenu, između lopatica;
  8. Žeđ za hladnim pićima, a onda povraćanje;
  9. Mučnina;
  10. Noćno znojenje;
  11. Pulsatilla (Puls)

Ovaj homeoptski lek je indikovan za ljude koji anksioznost iskazuju kao nesigurnost, sa stalnom potrebom za podrškom i utehom. Oni se plaše da budu sami. Lako se obeshrabre, budu podložni promeni raspoloženja, plačljivi, čak emocionalno detinjasti. Ako su pretoplo obučeni, ili borave u pretrpanim prostorijama, povećava im se anksioznost. Anksioznost se često javlja u terminima oko hormonalnih promena (pubertet, mensturalni ciklus, menopauza). Sva ova stanja se mogu značajno unaprediti korišćenjem Pulsatilla homeopatskog leka.

Simptomi:

  1. Osetljivost;
  2. Plačljivost;
  3. Traženje pažnje i utehe;
  4. Promenljivi simptomi i raspoloženje;
  5. Želja za boravkom na otvorenom prostoru;
  6. Osetljivost na vrućinu;
  7. Suva usta, bez osećaja žeđi;
  8. Jaka hrana uznemirava stomak;
  9. Nesanica zbog onespokojavajućih misli;
  10. Kijavica;
  11. Kašalj, pogoršava se noću;
  12. Odložena menstruacija sa tek malim curenjem.

Silicea (Silica)

Ovaj homeopatski lek je indikovan za ljude koji su pouzdani i ozbiljni, ali ipak nervozni, stidljivi, i podložni udarima privremenog gubitka samopouzdanja. Anksioznost može biti ekstremna kada se suoče sa pojavljivanjem pred publikom, intervjuom, ispitom, ili nekim drguim novim poslom ili zadatkom. Briga i preteran rad mogu dovesti do glavobolje, otežane koncentracije, stanja iscrpljenosti, prenadraženosti, i straha.

Detaljnije

Homeopatija u sluzbi emocionalnog zdravlja

Homeopatija u sluzbi emocionalnog zdravlja
Homeopatija je, to uvek treba podsetiti, efikasan sistem prirodnog lečenja koji koristi lekove sačinjene od minimalnih količina posebno priređenih prirodnih supstanci, a koji imaju zadatak da naše telo i um usmere i poguraju u pravcu isceljenja. Jedna od osnovnih premisa homeopatije naglašava da su um, telo, i emocije neodvojivi, i međusobno čvrsto isprepletane kategorije. Semjuel Haneman, utemeljivač sistema homeopatije, još je pre skoro 200 godina rekao da je bolestan čovek isto toliko pogođen emotivno i mentalno, koliko i fizički.

Danas se homeopatija koristi širom sveta, i široko je priznata kao disciplina komplementarna konvencionalnoj medicini. Ona predstavlja sastavni deo sistema nacionalne zdravstvene zaštite Nemačke, kao i deo zdravstvenog sistema u Francuskoj. Na homeopatski način, a po sopstvenom izboru, već decenijama se leči i Britanska kraljevska porodica. Gde god da se ovaj prirodni sistem zaštite zdravlja koristi i razume, sa zahvalnošću je prihvaćen, upravo zbog svojih osobina da na nežan način leči celog čoveka – njegov um, telo, i osećanja.

Kada naše emocionalne probleme tretiramo na homeopatski način, naša osećanja ne bivaju potisnuta ili umrtvljena, kao što je to često slučaj kod primene sedativa ili trankvilizatora. Uz homeopatiju um ostaje bistar i budan, a mi sposobni da ostanemo u kontaktu sa svojim osećanjima. Najčešći opisi rezultata pravilne upotrebe homeopatskih preparata u tretiranju emocionalne uznemirenosti,otprilike glase ovako: “Čini mi se da sam u stanju da se bolje nosim sa mojom situacijom”, ili “Osećam da sam se pomerila od osećanja razočaranosti, i to mi omogućava da mnogo jasnije razmislim šta mi se sve to dešava”, ili “Moje telo više nije kontrolisano strahom”.

Ne zahteva svaka uznemirenost lečenje. Iako su homeopatski lekovi potpuno bezbedni i netoksični, važno je zapamtiti da je najbolji način probijanja kroz životne nemire upravo suočavanje sa njima. Na primer, tuga je sasvim normalni deo svačijeg života. Mnogi ljudi nakon iskustva gubitka voljene osobe prođu normalan proces tugovanja, bez pomoći bilo kakvog tretmana. Ipak, ukoliko je osobi teško da se sama prebrodi stresni period,homeopatski lekovi joj mogu biti od velike pomoći.

Dugotrajni emocionalni problemi, kao što sudepresija, hronična anksioznost, PMS, ili nedostatak samopouzdanja, upravo predstavljaju predmet konstitucionalne homeopatije. Ova stanja zahtevaju veštinu dobro obučenog homeopate, koji će nakon razgovora sa osobom, prepisati tačno određeni lek, lek koji među stotinama homeopatskih preparata najbolje odgovara iskazanim simptomima pacijenta. Takav će lek podstaći i telo i um da započnu lečenje na dubinskom,ćelijskom, nivou. Rezultat koji se očekuje je korensko i postepeno poboljšavanje stanja osobe. Emocionalni stav postaje vedriji, opšta vitalnost i nivo energije se povećavaju, dok istovremeno nestaju nepoželjni fizički simptomi.

Treba naglasiti da je konstitucionalni homeopatski tretman izvrstan dodatak psihoterapiji. Čest je slučaj da se u ovoj kombinaciji terapija odvija mnogo brže i sadržajnije, a duboko ukorenjeni strahovi znatno lakše isteruju na svetlost dana. To se dešava zbog toga jer je osoba pod homeopatskim tretmanom uvek jača, fokusiranija, i, što je najvažnije, poseduje dovoljno energije da obavi ovaj važan zadatak izlečenja.

Detaljnije

7 razloga za biorezonantnu terapiju

7 razloga za biorezonantnu terapiju
Sedam načina na koji vam može pomoći biorezonantna terapija L.I.F.E. uređajem
  • Pomaže da se unapredi funkcije telesnog metabolizma, kao i sposobnost sagorevanja masti, koristeći biorezonantne programe koji se fokusiraju na frekvencije metabolizma masti i ugljenih hidrata.
  • Biorezonanca pomaže da se smanji želja za duvanom, i posledično, značajno utiče na prestanak pušenja. Ovim tehnološkim postupkom se blokiraju frekvecije koje podstiču želju za pušenjem.
  • Biorezonatorski L.I.F.E. uređaj može osnažiti telesne odbrambene mehanizme, da se mogu efikasno suprostaviti svakodnevnim napadačima – npr. gripovima i nazebima.
  • Biorezonantna terapija održava sveukupni osećaj blagostanja, jer L.I.F.E. sistem cilja na telesne organe, poput jetre i bubrega, čije je pravilno funkcionisanje upravo neophodno za osećaj blagostanja.
  • Pomaže da se smanji preosetljivost i alergičnost na hranu, npr. mlečne proizvode, brašno, i ostale.
  • Znatno smanjuje simptome i trajanje infekcija, jer se L.I.F.E. uređaj može usmeriti na frekvenciju tačno određenog virusa ili bakterije, i sistematski ih imobilizovati.
  • Povišava otpornost na pojavu polenskih i ostalih alergija na biljke, pomažući imuno sistem, i isključujući informacije koje su pothranjene u telesnom sistemu, a izazivaju simptomatske reakcije.

Zaista je zadivljujuće posmatrati naš telesni sistemu kako se sa lakoćom bori sa bolestima, kada je u tandemu sa ovom vrhunskom, skoro futurističkom, L.I.F.E. tehnologijom.

Detaljnije

Sta je intolerancija na hranu?

Sta je intolerancija na hranu?

Nebrojeno mnogo ljudi pati od osetljivosti i intolerancije na neke namirnice – često ni sami ne bivajući svesni toga. Efekti mogu ići od uobičajenih problema sistema za varenje – od bolova u abdomenu i grčeva, proliva i zatvora, do glavobolje, osipa na koži i ekcema. I sve to zbog nemogućnosti organizma da potpuno svari određene tipove hrane, jer ne poseduje dovoljne količine određenih enzima.

Mnogo slučajeva intolerancije na hranu se meša sa alergijom na hranu, a uzrokovano je povišenim nivoom histamina u hrani. Ovi povišeni nivoi mogu učiniti da konzumacija hrane, kao što je npr. pica, riba, vino, pivo… postane grozno iskustvo. Do sada je jedini izlaz bio da se takva hrana koja sadrži histamin izbegava u širokom luku.

Postoji proizvod koji se naziva Histam, i to je dodatak ishrani koji spušta nivo histamina, inačie čiji povišeni nivo izaziva intoleranciju na hranu tako što povećava nivoe telesnog enzima za varenje pod imenom Diamin Oksidaza. Ovaj klinički ispitani dodatak ishrani reguliše nivo histamina u telu, ali ne kao antihistaminici koji jedino blokiraju histamin.

Intolerancija na hranu nasuprot alergiji na hranu

Vašno je praviti razliku između intolerancije na hranu i alergije na hranu. Nealergijska histaminska intolerancija na hranu dolazi kao uzrok nedovoljno svarene hrane u crevima.

Intolerancija na hranu je odgovor digestivnog sistema na nemogućnost varenja određenog sastojka hrane. Taj odgovor ne uključuje aktivaciju imuno-sistema. Nasuprot tome, alergija na hranu predstavlja abnormalna telesna reakcija ne neku hranu koju izaziva upravo imuno-sistem osobe.

Reakcije na histamin koji se nađe u hrani takođe ne predstavlja alergiju na hranu, mada simptomi i osećaj mogu izgledati kao takvi. Nadalje, ozbiljnost simptoma intolerancije na hranu zavise od količine unete hrane sa histaminom.

Važna napomena: Alergijske reakcije mogu uzrokovati ozbiljna oboljenja, i, u nekim slučajevima, čak i smrt. Ako ste alergični na hranu, izuzetno je važno da sa svojim lekarom pronađete koja vrsta hrane vam izaziva alergijske reakcije.

Šta je Histamin?

Predstavlja biološku komponentu koja se često pronalazi u prerađenoj hrani. Histamin je nitrogen, dobijen dekarboksilacijom amino-kiseline histidina. Diamin Oksidaza razlaže histamin u digestivnom traktu. Histamin može izazvati probleme koji veoma podsećaju na alergije na hranu, bazirane na odgovoru imuno-sistema.

Drugi uobičajeni tipovi intolerancije na hranu:

  • Trovanje hranom;
  • Intolerancija na laktozu;
  • Intolerancija na gluten i orahe;
  • Intolerancija na ugljene hidrate;
Detaljnije

Intolerancija na laktozu

Intolerancija na laktozu

Uzroci

Nekompletno apsorbovana laktoza iz mlečnih proizvoda fermentiše pomoću flore donjeg stomaka, što za rezultat ima stvaranje gasova, uglavnom H2, CO2, i metana, kao i hemijskih supstanci kao što su neke masne kiseline. Takva loša apsorpcija se dešava zbog smanjene sposobnosti enzima laktaze da u tankom crevu razloži laktozu na prostije elemente, pogodne za dalji transport putem krvi.

Stepen disfunkcije ovog procesa razlaganja varira od osobe do osobe, kako po intenzitetu, tako i po načinu pojavljivanja. Kod većine svetskog stanovništva, produkcija laktaze se konstantno smanjuje od vremena detinjstva, što znači da se od tog doba ujedno smanjuje i mogućnost pravilne digestivne obrade mleka i mlečnih proizvodi. Ipak, među narodima Evrope, naročito onim u severnom delu, veoma visok procenat populacije je zadržao mogućnost da i kao odrasle osobe vare velike količine laktoze. Intolerancija na lakozu, zajedno sa pripadajućim simptomima, prvenstveno je vezana za nasledni faktor. Simptomi intolerancije se pojačano javljaju usled povećane produkcije gasa i kratko-lančanih masnih kiselina. Sekundarna intolerancija na laktozu se odnosi na smanjenu aktivnost laktaze zbog neke upale (npr. celiakije ili Kronove bolesti), infekcije, ili iz nekog drugog razloga gubitka funkcije membrane tankog creva (npr. abdominalne radioterapije). Sekundarni tip intolerancije najčešće nestaje nakon nekog vida lečenja crevne sluzikože.

Intolerancija na lakozu moramo razlikovati od manje zastupljene alergije na protein kravljeg mleka, što je zapravo imuno odgovor na taj protein iz mleka. Alergija na mlečni protein proizvodi simptome koji traju nekoliko minuta ili dana, a povezani su sa reakcijama na koži, i češće se dešavaju kod dece. Kod alergije na mlečni protein čak i male količine mleka izazivaju reakciju, dok je većina ljudi koja pati od intolerancije na laktozu u stanju da apsorbuje određenu manju količinu mleka. Zapravo, oni, generalno, mogu dnevno popiti jednu čašu mleka, a da se ne pojave nikakvi značajniji simptomi.

Lakotoza se nalazi u mleku svih sisara, izuzev nekih morskih. Mlečni proizvodi sadrže različite količne laktoze, u zavisnosti od načina njihove produkcije i obrade. Pored onih izvora laktoze koje su jasno vidljivi, postoje i oni u skrivenoj formi. Npr. surutka se često koristi u prehrambenoj industriji kao sredstvo za zgušnjavanja ili bojenje, ili da poveća glatkoću i slatkoću hrane ili pića. Sosovi, supe, dresinzi za salate… često sadrže mleko u prahu, ili prozvode od njega. Laktoza se, takođe, koristi kao sredstvo za filtriranje u najmanje 20% lekova. Sadržaj laktoze ne zavisi od npr. temperature mleka ili nivoa masti, ali ako se mleko konzumira sa nekom drugom namirnicom (kao što je npr. čokolada ili pahuljice), to znatno može povisiti tolerantnost osobe na laktozu. Može se desiti da jogurt ne dovede do pojave ikakvih simptoma, premda mnoge bakterijske kulture iz jogurta proizvode laktazu, pomažući u razgradnji laktoze. Posledično, vredi se potruditi pa uporediti različite vrste jogurta, i tolerantnost na svaki od brendova.

Danas mnogi supermarketi u svojoj ponudi imaju mlečne proizvode sa smanjenim nivoom laktoze, što pojednostavljuje adekvatan unos kalcijuma, što je naročito važno kod slučajeva intolerancije na laktozu.

Zastupljenost u populaciji

  • Belačko stanovništvo severne Evrope ili Amerike: 10-20% 
  • Južno-amerikanci ili Evropljani, Hispanosi: okvirno 50%; 
  • Crnci iz Afrike ili Amerike: 70-80%; 
  • Azijati: 80-100%; 

Obično se javlja kod adolescenata ili odraslih, i može biti pokrenuto nekom stomačnom infekcijom, nenormalnim lučenjem tiroksina ili seksualnih hormona, ili, moguće, stresom.

Simptomi

Uobičajeni simptomi su nadimanje, abdominalni grčevi i bolovi, proliv ili zatvor, pojačano krčanje creva i proizvodnja gasa, refluks (npr. kiseli ukus u ustima, gorušica), mučnina i povraćanje. Ovi simptomi prate one uzrokovane funkcionalnim bolestima stomaka, a oko 50% pacijenata sa Sindromom problematičnog stomaka istovremeno pati i od intolerancije na laktozu.

Drugi simptomi, nevezani za gastrointestinalni trakt, a verovatno povezani sa intolerancijom na laktozu, su glavobolja i osetljivost na svetlo, gubitak koncentracije, loša kratkoročna memorija, ozbiljan dugotrajan umor, bol u mišićima, zglobovima, srčana aritmija, i različiti problemi, generalno vezani za alergije (osipi na koži i svrab, curenje nosa i sinuzitis, astma). Nije baš najjasnije da li je ovo poslednje uzrokovano intolerancijom na laktozu, ili samo koincidira sa njom kod nekih osoba.

Testiranje i dijagnoza

Razdvajanje uzroka intolerancije, tj. da li ona potiče od genetike ili oštećenja tankog creva, veoma je važno, premda su tretmani potpuno različiti. Jako je važno isključiti sve oblike oštećenja tankog creva (upale kao što je celiakija ili Kronova bolest, infekcije kao što je npr. lambliaza, oštećenja uzrokovana radioterapijom kancera), kao i sve vrste povezanih hormonalnih debalansa. Ova stanja mogu efikasno biti testirana korišćenjem npr. endoskopije sa biopsijom, ili analiziranjem uzoraka krvi ili stolice. Kada se pomenutim načinima ustanovi da po sredi nije oštećenje tankog creva ili hormonalni debalans, primarna intolerancija na laktozu se može utvrđivati veoma jednostavnim testom.

Lečenje

Redukcija unosa mlečnih proizvoda ishranom do individualno tolerišućeg nivoa, dovešće do rapidnog olakšanja stanja kod većine ljudi. Mada je mnoge mlečne proizvode lako prepoznati, lakoza u različitim formama se pronalazi kao dodatak širokom spektru hrane, uključujući pekarske proizvode, suhomesnate proizvode, gotova jela, napitke, lekove i mineralno-vitaminske dodatke ishrani. Treba dobro pročitati šta piše na dekleraciji nekog proizvoda. Jogurt se može tolerisati sve dok u njemu postoje bakterijske kulture koje proizvode laktazu. Takođe treba napraviti testove sa različitim vrstama jogurta, i videti koji brend najviše odgovora našim potrebama. Tvrdi sir, generalno, sadrži malu količinu laktoze, zahvaljujući načinu na koji se priprema.

Nedostajući enzim, laktaza, može se dodati ishrani u formi tableta ili sirupa. Ipak, nije lako potrefiti tačno doziranje laktaze, pa izbegavanje laktoze ostaje najbolji način za saniranje ovog problema.

Jako je bitno da se održi adekvatan unos kalcijuma. Korisno je unositi suplemente kalcijuma i vitamina D, a sledeće namirnice sadrže povišene doze kalcijuma: Brokoli, narandže, losos, sardine, badem, sojino mleko, i neke vrste hleba.

Druge informacije

  • Alergije na hranu mogu postojati zajedno sa intolerancijom na šećere. Generalno, posledični znaci mogućih dodatnih alergija su osip i svrab, sinuzitis ili astma ili alergija na seno.
  • Intolerancija na laktozu i fruktozu zajedno se nalaze kod aproksimativno 20-30% ljudi.
  • Tretman bolesti tankog creva (upale, infekicije) može izlečiti sekundarnu intoleranciju na laktozu.
  • Intolerancija na laktozu može opstati jedno određeno vreme nakon bakterijskog ili virusnog gastroenteritisa.
  • Češća konzumacija manjih količina mlečnih proizvoda, uzimanih uz ili posle neke druge hrane, dovešće do manje izraženih simptoma nego uzimanje velike količine mlečnih proizvoda na gladan stomak.
  • Kokosovo i pirinčano mleko je prirodno bez laktoze.
  • Proverite sve suplemente i lekove koje uzimate da li poseduju neke količine laktoze u sebi. Ako je potrebno, to pitanje postavite apotekaru ili proizvođaču. Moguće je da ćete biti u stanju da tolerišete mnoge od ovih proizvoda, zahvaljujući niskom nivou laktoze u njima.
  • Neke osobe imaju pozitivne rezultate od uzimanja probiotika, kao što su Laktobacilus ili Bifidobakterium.
Detaljnije

„Alergija na hranu“ ili „Intolerancija na hranu“?!

„Alergija na hranu“ ili „Intolerancija na hranu“?!

Šta je Alergija na hranu?

Alergija na hranu predstavlja svojevrstan odgovor imuno sistema osobe. Nastaje kada naše telo pogrešno prepozna neki sastojak hrane (obično protein) kao štetan, i stvori odbrambeni sistem (antitela) koja će se boriti protiv „inkriminisane“ supstance. Sami simptomi alergije na hranu se razvijaju u periodu dok se antitela bore protiv „neprijateljske“ hrane. Najčešće alergije na hranu su one na kikiriki, koštunjave plodove (orah, badem, lešnik), ribu, školjke, jaja, proizvode od soje, i žitarice.

Šta je intolerancija na hranu?

Intolerancija na hranu predstavlja odgovor sistema za varenje, a ne imuno-sistema kao kod alergije na hranu. Intolerancija se javlja kada neki sastojak ishrane počne da iritira digestivni sistem osobe, ili kada osoba nije sposobna da pravilno svari ili razloži hranu. Najčešći vid intolerancije na hranu je intolerancija na laktozu, vrstu šećera koji se nalazi u mleku i mlečnim prerađevinama.

Koji su simptomi alergije na hranu?

Simptomi alergije na hranu mogu varirati od blagih do težih, a potrebna količina hrane za izazivanje reakcije takođe varira od osobe do osobe. Simptomi alergije na hranu mogu uključivati:

  • Osip i koprivnjaču;
  • Mučninu;
  • Bol u stomaku;
  • Proliv;
  • Svrab kože;
  • Zadihanost;
  • Bol u grudima;
  • Oticanje tkiva restpiratornih kanala;
  • Anafilaktički šok;

Koji su simptomi intolerancije na hranu?

  • Mučnina;
  • Bol u stomaku;
  • Gasovi, grčevi, nadimanje;
  • Povraćanje;
  • Gorušica;
  • Proliv;
  • Glavobolja;
  • Iritabilnost i nervoza;

Koliko su česte intolerancija i alergije

Alergije na hranu pogađaju blizu 4% tinejdžera i odraslih, kao i 5% dece. Intolerancija, u odnosu na alergiju je mnogo više zastupljena – zapravo, svako je, bar jednom u životu, imao neprijatnu reakciju na nešto što je pojeo. Neke ljude, nadalje, muče jasno određene vrste intolerancija. Npr. intolerancija na laktozu, koja je inače najzastupljeniji vid intolerancije, pogađa oko 10% amerikanaca, zapadnih i severnih evropljana, i čak 70-90% mediteranaca, afrikanaca i azijata.

Šta prouzrokuje alergiju na hranu i intoleranciju na hranu?

Alergija na hranu proističe iz osetljivosti na hemijske sastojke (proteine) u hrani. Alergija se razvija nakon izloženosti proteinu iz hrane za koji vaše telo odluči da je štetan. Kada prvi put pojedete hranu koja sadrži taj protein, vaš imuno-sistem odgovara stvaranjem specifičnih antitela – vojnika za borbu protiv bolesti, zvanih Imunoglobulin E, ili skraćeno „IgE“. Kada sledeći put pojedete tu hranu, automatski će biti aktivirano lučenje IgE antitela i ostalih hemikalija, uključujući histamin, sve u nastojanju da se iz organizma izbaci protein „agresor“. Treba naglasiti da je npr. histamin veoma moćna hemikalija, koja može izazvati reakcije u respiratornom sistemu, sistemu za varenje, koži, kao i kardio-vaskularnom sistemu.

Te reakcije izazivaju simptome alergije na hranu. Simptomi alergije na hranu koja vas je pogodila zavise od toga gde se u telu oslobodio histamin. Ako se oslobodio u ušima, nosu, i grlu, možete imati iritaciju u tim područjima, pa čak i probleme sa gutanjem hrane. Ako je histamin oslobođen u kožu, mogu se razviti svrab i koprivnjača. Histamin u sistemu za varenje skoro sigurno znači bol u stomaku, grčeve, povraćanje i proliv. Dok jedu i vare određene vrste hrane, mnogi ljudi će čak osetiti i kombinaciju različitih simptoma.

Alergije na hranu se često javljaju u okviru jedne porodice, što ukazuje na zaključak da ovaj poremećaj može biti nasledan.

Mnogobrojni su faktori koji doprinose pojavljivanju intolerancije na hranu. U nekim slučajevima, kao što je to sa intolerancijom na laktozu, uzrok je nedostatak jedne specifične hemikalije, enzima, neophodnog da bi se laktoza pravilno svarila. Takođe, beleži se velika rasprostranjenost intolerancije na neke hemijske dodatke hrani – one koje hranu boje, pojačavaju joj ukus, ili štite od razvoja bakterija. Ovi dodaci uključuju različite boje i monosodijum glutaminate – pojačivače ukusa.

Supstance pod nazivom sulfiti su takođe za neke ljude izvor intolerancije. Ovaj se sastojak može prirodno pronaći u nekim namirnicama, kao što je to npr. crveno vino, ili može biti dodat naknadno, da bi svojim delovanjem sprečio razvoj patogenih gljivica.

Salicilati su grupa biljnih hemikalija koja se prirodno nalazi u mnogom voću, povrću, koštunjavim plodovima, kafi, sokovima, pivu, i vinu. Jedan od poznatih salicilata je i aspirin. Hrana koja sadrži salicilate može razviti simptome alergije kod ljudi koji su osetljivi na aspirin. Naravno, treba imati na umu da svaka hrana koju se konzumira u drastičnim količinama može uzrokovati digestivne simptome.

Kako možete razlikovati alergiju na hranu i intoleranciju na hranu?

Suprotno intoleranciji, alergija na hranu može biti izazvana i najmanjim količinama unete hrane, i javiće se svaki put kada se konzumira. Savet ljudima koji su alergični je da potpuno izbegavaju hranu koja kod njih izaziva simptome. Sa druge strane, intoleranicja na hranu se često može sanirati jednostavnim smanjivanjem unosa neke namirnice.

Ljudi sa intolerancijom na hranu ne moraju osetiti nikakve tegobe sve dok ne pojedu veliku količinu neke hrane, ili je ne krenu jesti veoma često. Na primer, osoba sa intolerancijom na laktozu, može, bez problema, piti mleko u kafi, ili po jednu šolju mleka dnevno. Ali, simptomi će se verovatno odmah javiti ako se popije više od jedne šolja.

Alergije na hranu, kao i intolerancija takođe, su različite od trovanja hranom. Trovanje hranom  generalno nastaje od pokvarene ili zagađene hrane, i pogađa sve osobe koje je konzumiraju. Vaš lekar je sposoban da razluči da li ste pogođeni alergijom ili intolerancijom, i shodno tome ustanovi adekvatan plan kojim ćete svoje simptome moći kontrolisati.

Kako se dijagnostikuje intolerancija na hranu?

Lekar vam može predložiti da svakodnevno vodite dnevnik ishrane, u koji ćete beležiti šta ste i kada jeli, i kada su se pojvaljivali simptomi. Nakon toga je moguće uporediti zabeležene podatke, i doneti zaključke korisne za terapiju.

Sledeći način ustanovljavanja intolerancije na neku namirnicu je sprovođenje eliminaciona dijeta – najveći broj dijagnoza intolerancije na hranu je i postavljeno postupkom planske eliminacije sastojaka iz svakodnevne ishrane. Ovo podrazumeva potpuno izbacivanje određene vrste hrane iz vašeg jelovnika, sve dok se simptomi potpuno ne povuku. Tada se počinje vraćati, jedna po jedna, namirnica, i koja izazove simptome, verovatno je krivac za vašu intoleranciju. Ovo može pomoći da sa velikom tačnošću odredite koje vam namirnice stvaraju probleme. U svakom slučaju, ako se odlučite na eliminacionu dijetu, prvo se posavetujte sa svojim lekarom ili nutricionistom, da biste bili sigurni da ne ostanete u deficitu nekih nutritivnih elementima, neophodnih za normalno funkcionisanje organizma.

Kako se tretira intolerancija na hranu?

Tretman intolerancije na hranu se sastoji u jednostavnom izbegavanju, ili smanjivanju, unosa problematične hrane, kao i tretiranju nastalih simptoma.

Da li intoleranciju na hranu možemo sprečiti?

Poštovanje par jednostavnih pravila može pomoći da se izbegnu simptomi povezani sa intolerancijom na hranu:

  • Istražite koja hrana, i u kojoj količini, izaziva simptome kod vas, i njen unos ograničite na količine koje vaš organizam može preraditi bez problema.
  • Kada jedete van kuće, raspitajte se kod konobara o načinu na koji će vaša porcija biti spremljena. Neka jela mogu imati sastojke koje vi ne podnosite, a što ne mora biti očigledno iz opisa jela u jelovniku.
  • Naučite se da čitate etikete na namirnicama, i da proveravate od čega se sastoji problematična hrana. Ne zaboravite da proverite i začine i sosove. Oni mogu sadržavati monosodijum glutaminate ili neku drugu hemikaliju koja može izazvati pojavu simptoma.
Detaljnije

Simptomi intolerancije na hranu

Simptomi intolerancije na hranu

Simptomi intolerancije na hranu se često teško otrkivaju. Mogu se javiti satima ili danima nakon konzumacije određene hrane. U sledećim redovima možete pronaći informacije o simptomima intoleranicje, kao i inotleranciji generalno.

Šta je intolerancija na hranu?

Koji je Vaš problem? Tamni podočnjaci, osip nepoznatog porekla, letargija, nos koji neprestano curi i blokirani sinusi … i sve se to pojavilo bez nekog vidljivog razloga, potpuno nenadano!

Sve to mogu biti simptomi intolerancije na hranu.

Intolerancija na hranu predstavlja telesnu reakciju na protein iz određene vrste hrane. Uobičajena vrsta intolerancije na hranu, za koju ste verovatno već čuli, je intolerancija na laktozu, koja predstavlja reakciju najednu vrstu proteina iz mleka.

Ove reakcije su izazvane IgG (imunoglobulin) antitelima. Oni se razlikuju od antitela koje uzrokuju alergije na hranu, a označavaju se kao IgE. I alergija na hranu, kao i intolerancia na hranu mogu biti detektovane testiranjem krvi.

Intolerancija na hranu je začuđujuće česta, i pogađa preko 75% ljudi Zapadne hemisfere. Na primer, najmanje tri četvrtine odraslih ljudi pati od nekog stepena intolerancije na laktozu.

Uprkos tome, intoleranciju je teško identifikovati po reakciji, jer se mogu javiti satima ili čak danima nakon uzimanja određene hrane. U poređenju sa tim, alergije izazivaju trenutne, jače, reakcije, i zbog toga ih je lakše identifikovati.

Simptomi intolerancije na hranu uključuju:

  • Glavobolje;
  • Učestale prehlade i infekcije;
  • Bol u leđima;
  • Gojaznost ili pothranjenost, uprkos zdravoj ishrani i vežbanju;
  • Gasovi ili podrigivanje;
  • Hronični umor;
  • PMS/mensturalni sindromi;
  • Svrab;
  • Gorušica;
  • Refluks;
  • Gljivične infekcije;
  • Glad za određenom vrstom hrane;
  • Anksioznost;
  • Promene raspoloženja;
  • Osipi na koži;
  • Polenske/sezonske alergije;
  • Proliv;
  • Zatvor;
  • Sindrom osetljivog želuca;
  • Afte usne duplje;
  • Upale sistema za varenje i/ili organizma generalno;

Mnogi od navedenih simptoma imaju uzroke i u drugim stvarima, i ne moraju obavezno biti simptomi intolerancije na hranu. Ipak, ako imate nekoliko od ovih simptoma, verovatnije je da su to simptomi intolerancije na hranu.

Takođe treba primetiti da hronični stres isto tako može uzrokovati  ovu vrstu simptoma, i u tom slučaju, „adrenalinska slabost“ treba biti posmatrana kao potencijalni doprinoseći faktor intoleranicji na hranu i pripadajuće simptome.

Intolerancija na hranu je velika prepreka za zdravo skidanje kilograma. Dok se vaše telo bavi upalama izazvanim intoleranicijom na hranu, funkcije vaše tiroide su pod velikim pritiskom, a metabolizam destabilizovan.

Možete dobijati kilograme, ili ih gubiti,  a da ne znate tačno zbog čega.

Identifikacija vaše intolerancije na hranu, i uspostavljanje ispravne ishrane, može značiti uklanjanje ogromne prepreke na putu ka gubituku suvišnih kilograma, kao i omogućavanju metabolizmu da ponovo radi punom snagom.

Evo tri glavna uzroka intolerancije:

  1. Genetska predispozicija;
  2. Prečesta konzumacija određene hrane (npr. jedete puno kikirikija svaki dan);
  3. Problematičan digestivni sistem, koji može biti uzrokovan:
    • Lekovima (npr. nesteroidnim protiv upalnim lekovima);
    • Hroničnom dehidracijom;
    • Nedovoljnom raznovrsnosti ishrane;
    • Hormonalnim disbalansom;
    • Prerađenom hranom;
    • Reaktivnom hranom (genetska predisponiranost);

Test intolerancije otkriva odgovor vaših antitela na 90 različitih vrsta namirnica, a reakcije određuje po njihovom intenzitetu.

Ovaj test se razlikuje od testa za alergiju (IgA) – u stvari, možete biti alergični na hranu (šta bi definitivno trebali da znate) ali ne i intolerantni na nju (ili obrnuto). Istovremeno možete testirati i intoleranciju i alergiju na hranu, uz veoma malu doplatu.

Ako hoćete da pronađete šta to tačno uzrokuje vaše simptome intolerancije na hranu, i koliko genetrski faktor igra bitnu ulogu kod vaše intolerancije na hranu, najbolji prilaz je sledeći:

  1. Savetujte se sa vašim lekarom da Vam odredi laganu ishranu i program suplemenata, koji će otkloniti dva od tri najčešća razloga simptoma intolerancije na hranu (prečesta konzumacija nekih vrsta hrane, ili problematičan želudac).
  2. Po ovom testu intolerancije na hranu se može odrediti genetska predispozicija intolerancije na hranu (pod pretpostavkom da su ostala dva faktora izuzeta).

Lagana ishrana i opcije dodataka ishrani bi trebalo sprovoditi dva do tri meseca, i time se ozbiljno baviti. To sve zahteva angažman i pažnju, ali zasigurno vredi.

Hrana koja uobičajeno izaziva intoleranciju su: orah, jaja, gluten i mlečni proizvodi. Veštački aditivi su takođe jedan od glavnih uzročnika.

Treba imati u vidu da se simptomi intolerancije na hranu mogu javiti između 30 minuta i 5 dana nakon konzumacije reaktivne hrane.

Dnevnik ishrane i reakcije na nju je, takođe, koristan način otkrivanja intolerancije na hranu.

Intolerancija na hranu je složeno pitanje, ali uz pravilno vođstvo i podršku, moguće je otkriti na koju hranu smo intolerantni, i time značajno unaprediti i uživati znatno bolje zdravlje.

Detaljnije

Osetljivost na hranu ili intolerancija na hranu

Osetljivost na hranu ili intolerancija na hranu

Osetljivost (intolerancija) na hranu predstavlja pojavu koju nipošto nesmemo zanemariti. Preko 60% ljudi zna da mora izbegavati određene namirnice, dok veliki broj ostalih nije ni svestan svoje intolerancije na hranu. Mnogi smatraju da je njihova hronična slabost, problematična koža koja svrbi, ili nos koji curi „normalna stvar“.

Naučnici prave razliku između osetljivosti na hranu, intolerancije na hranu i alergija na hranu. Intolerancija je reakcija koja ne uključuje imuno-sistem, kao što je to npr. intolerancija na laktozu. Alergije na hranu uključuju tipičan alergijski odgovor imuno-sistema. Ipak, termini su pomalo nejasni, i u ovom kratkom osvrtu na ovako veliku temu ću ih posmatrati i koristiti kao međusobno povezane.

Srećom, nauka o balansiranoj ishrani je u prilici da pomogne pri redukovanju, a često i eliminaciji, svih vrsta intolerancije, mada će nekada biti potrebno od nekoliko meseci do nekoliko godina da bi se izveo celokupan program obnove sistema za varenje, a za koje vreme pacijent mora izbegavati određene vrste svahodnevnih namirnica, kao što je to npr. pšenično brašno, koje više ne predstavlja zdravu hranu.

Simptomi alergije na hranu

Alergija na hranu može uzrokovati, ili pogoršati, veoma širok spektar simptoma. Prema Američkom koledžu za alergije i imunologiju, ti simptomi uključuju iritabilan stomak, gastroenteritis, curenje nosa, tamne podočnjake, edeme ili oticanje, anksioznost, čireve, bol u zglobovima, astmu, razne vrste zavisnosti, osipe… Kod dece mogu uzrokovati napade kašlja, crvenilo ušiju i obraza, neprestano brbljanje ili agresivno ponašanje, noćno mokrenje i poremećaje pažnje.

Ostali  simptomi mogu biti bronhitis, celiakija, dijareja, hronična slabost, kolike, kolitis, dijabetes, depresija, usporen rast, polenska groznica, glavobolje, hiperaktivnost, crevne bolesti, nesanica, anemija izazvana deficitom gvožđa, a uzrokovana gubitkom krvi, poremećaji učenja, poremećaji apsorpcije, mijalgija, nefritis, akne, i upala grla.

Nadalje, postoje dodatna stanja koja su verovatno povezana sa alergijama na hranu: bulimija, anoreksija, alkoholizam, kandidijaza, zatvor, Kronova bolest, konjuktivitis, nejasno razmišljanje, disleksija, epilepsija, groznica, hipotiroida, promuklost, nizak nivo želudačne kiseline, sindrom osetljivog stomaka, gubitak pamćenja, multipla skleroza, gojaznost, infekcije srednjeg uha, predmenstualni sindrom, psorijaza, zvonjava u ušima, i pospanost.

Uzroci osetljivosti (intolerancije) na hranu

Prehrambene navike: Za pravilno varenje i iskorišćavanje, hrana treba biti dovoljno sažvakana, i lagano konzumirana da bi imala vremena da se pomeša sa pljuvačkom, a telo imalo vremena da izluči odgovarajuće enzime koji učestvuju u varenju. Loše prehrambene navike, kao što su jedenje “s nogu”, prebrzo jedenje, jedenje kada ste nervozni, preterano jedenje, pijenje previše vode ili drugih napitaka uz jelo, ili jedenje ledene ili vrele hrane, mogu znatno otežati i pogoršati proces varenja.

Snižen nivo enzima: Čak i ako su prehrambene navike odlične, disbalans telesne hemije može uzrokovati slabost adrenalnih žlezda, intoksikaciju jetre, deficit enzima, disbalans u kiselosti crevne flore, crevne upale i infekcije, i/ili ostale probleme koji mogu uzrokovati alergijske/intolerancijske reakcije na hranu. Na primer, mnogim odraslim osobama nedostaje enzim za varenje mlečnog šećera, izazivajući tako reakciju na mlečne proizvode.

Sindrom slabog stomaka: Sindrom slabog stomaka je stanje kada su creva previše propustljiva. Nesvareni peptidi ili ostali elementi iz hrane imaju preteranu mogućnost prolaska iz creva, što za rezultat ima alergijsku reakciju.

Uzroci sindroma slabog stomaka uključuju bakterijske ili virusne infekcije, napad parazita kao što su candida albicans ili amebska dizenterija, Kronova bolest ili celijakija. Ostali uzroci uključuju upotrebu alkohola, Motrina, Advila, kortizona ili ostalih iritantnih lekova, nedostatak hranljivih elemenata, antibiotska terapija, preterana upotreba šećera u ishrani, preterani stres bilo koje vrste, ili poremećeno varenje iz bilo kog razloga.

Prirodni sastojci u hrani: Minerali, vitamini, amino-kiseline i ostali elementi namirnica su hemikalije čija je zastupljenost prirodna, ali koje povremeno uzrokuju alergijske i/ili intolerancijske reakcije na hranu. Na primer, soja je bogata bakrom, dok su orasi puni ulja. Ovo može izazvati reakcije kod osetljivih osoba. Druga veoma česta osetljivost je intolerancija na salicilate, koji se kao hemikalija prvenstveno nalaze u mnogim vrstama voća, u par vrsta povrća i koštunjavih plodova.

Raznovrsnost namirnica i njihova priprema: Neki autori tvrde da određenim krvnim grupama odgovara određena vrsta hrane. Iako to nije tačno u svim slučajevima, nekim ljudima odgovara ovakav prilaz ishrani.

Mnoge namirnice koju svakodnevno jedemo su hibridne, a mogu biti i genetski modifikovane. Ova činjenica upućuje na mugućnost smanjene sposobnost nekih ljudi da konzumiraju ovakvu hranu. Naš sistem za varenje često nije pripremljen da se izbori sa novim vrstama hrane.

Takođe, obrada i rafinacija namirnica može stvoriti intoleranciju na hranu. Na primer, neki ljudi mogu piti prirodno, neobrano, mleko, ali ne i pasterizovano, homogenizovano mleko od krava kojima su davane injekcije hormona rasta i antibiotici.

Mnoga hrana sadrži ostatke pesticida, kao i hemijsku smesu od dvadeset, trideset aditiva, konzervansa, veštačkih ukusa, boja, i ostalih hemikalija – i to sve u jednoj namirnici.

Detekcija alergije na hranu

Alergija na hranu se može detektovati mnogobrojnim metodama. Ako mnogo jedete jednu određenu vrstu hrane, bićete u mogućnosti da lakše registrujete intoleranciju na tu vrstu namirnica, i to upotrebom većine ovih metoda. Intolerantnost može varirati od dana do dana, a reakcije često mogu biti i odložene, što će otežati testiranje.

Testiranje izbegavanjem određene namirnice: Jednostavan i efektan metod je da se iz ishrane, na nedelju ili dve, eliminiše namirnica na koju se sumnja da je uzročnik poremećaja, i da se nakon tog roka ponovo počne konzumirati. Mnogi ljudi će osetiti da se ne osećaju dobro kada ponovo počnu sa uzimanjem hranu na koju su sumnjali. Mogu osetiti energetski pad, nos može početi da curi, mogu se stvoriti kesice ispod očiju, može se javiti glavobolja, nastati stomačni problemi, gasovi, kao i ostali simptomi.

Eliminacione dijete: Još rigorozniji eliminacioni metod je da se par dana pije samo voda ili sok od pomorandže, ili da se jede samo pirinač. Ovo će često očistiti sistem od alergena iz hrane. Nakon toga, pojedinac uvodi u ishranu jednu po jednu namirnicu, i posmatra eventualne reakcije. Ovo testiranje se može sprovesti i u kućnim uslovima, s tim što treba voditi računa da se strogo pridržava svih predviđenih procedura. Neke klinike za alergije ovakvu dijetu nude kao uslugu, a postoje i knjige koje potpunije opisuju ovaj metod.

Intradermalno i sublingualno testiranje: Ova je standardni metod u alergologiji. On uključuje stavljanje uzorka hrane pod jezik, ili pod kožu, i posmatranje reakcije. Nakon toga, mogu se davati neutralizujuće doze namirnice da bi se izvršila desenzitivizacija.

Krvni testovi: Postoje mnogi krvni testovi kojima se može utvrditi alergija na hranu. RAST (radioalergosorbent) test je namenjen otkrivanju IgE ili IgG antitela u krvi, i veoma je pouzdan. Drugi dobar test za alergije na hranu je ELISA test, i često je veoma uspešan kada treba otkriti skrivene alergije i intoleranciju na hranu. Postoji još nekoliko testova, i oni se selektivno koriste kod različitih stanja i različitih pacijenata.

Primenjena kineziologija: Ova procedura koristi testiranje mišićne snage da bi odredila intolerantnost na hranu, i predstavlja metod podešavanja telesnog energetskog sistema. Reaktivna hrana će generalno uzrokovati da mišići postanu slabiji. Testiranje se izvodi tako što osoba pojede hranu, te se nakon toga testiraju mišići, ili osoba drži u ruci „osumnjičenu“ namirnicu i tako je testira. Kineziologija, ukoliko je praktikuje obučeni lekar, može biti veoma pouzdana, brza i jeftina. Takođe, treba imati na umu da se osetljivost može menjati tokom vremena.

Testiranje putem pulsa: U ovom testu se, pre i nakon jednonedeljnog nekonzumiranja određene vrste hrane, meri puls pacijenta. Pošto se nakon nedelju dana pojede sumnjiva namirnica, sačeka se deset minuta, i izmeri puls. Ako je on za deset otkucaja u minutu brži, verovatno je da se radi o hrani koja izaziva alergijske i/ili intolerancijske reakcije. Ovo nije baš najprecizniji metod, i ne može registrovati odložene reakcije, ali može biti od izvesne pomoći.

Saniranje alergija/intolerancije na hranu

Unapredite vaše prehrambene navike: Redovna, opuštena, mirna ishrana, obroci koji se jedu za stolom, polagano jedenje, pažljivo žvakanje, odmaranje od par minuta nakon jela… Sve će to umnogome poboljšati vaše varenje.

Pre dvadesetpet godina sam imao mnoge simptome intolerancije na hranu, i morao sam biti veoma pažljiv šta jedem. Jednoga dana sam bio na proslavi venačanja prijatelja, koja se održavala u njegovom dvorištu. Zabava je bila ne samo prijatna, već na momente i fantastično zabavna, zahvaljujući malom jatu pataka koje su iz susednog dvorišta svojim glasanjem prekidale ceremoniju venčanja. To sam se popodne toliko smejao, i istovremeno pojeo više različitih „zabranjenih“ namirnica, ali bez ikakve negativne reakcije. Iz ovog primera mogu zaključiti da naše psihološko stanje znatno utiče na nivo naše intolerantnosti ili alergičnosti.

Popravite vašu ishranu: Većina ljudi bi trebala da jede pareno ili blago kuvano povrće kao najvažniji deo svoje ishrane. Uz ovo treba uzimati nešto proteina životinjskog porekla, kao što su piletina ili jaja, uz integralni pirinač, kukuruz, ječam, raž, ovas… ali ne i pšenicu. Pšenica više nije zdrava namirnica u bilo kom obliku, čak to nije ni organski gajena integralna pšenica.

Sveže salate danas ne odgovaraju većini ljudi. Teške su za varenje, kontaminirane bakterijama, verovatno i parazitima, i iz tog razloga ne pružaju dovoljno u prehrambrenom smislu. Danas je mnogo bolje jesti kuvano povrće, naročito ako ga jedete u restoranu. Voće, takođe, za većinu ljudi nije odgovarajući tip ishrane. Njihovi šećeri imaju tendenciju da poremete nivo šećera u krvi, i usput hrane parazite u crevima, gde ih većina ljudi ima, npr. candida albicans. Preporučujem izbegavanje svih voćnih sokova, svog sušenog voća, kao i svog svežeg voća. Izuzetak je 3-4 dl soka od šargarepe ili zelenog povrća na dan, što je dobro za skoro svakoga.

Pasterizovani i homogenizovani mlečni proizvodi, sa izuzetkom maslaca, nisu baš zdrava hrana. Pokušajte da pronađete sertifikovane presne, organski dobijene, mlečne proizvode. Danas većina sireva, mleka i jogurta nije zdravo, i svako ko je intolerantan na hranu bi trebalo da ih izbegava, ako ništa drugo ono dok se sistem za varenje ne oporavi. Proizvodi od kozjeg mleka se generalno bolje podnose, naročito ako su sveži. Hrana koja sadrži gluten (žito, na prvom mestu) je takođe poznata kao hrana koja izaziva alergije i intoleranciju, i za mnoge ljude može biti veoma korisno da izbegavaju svu hranu koja sadrži gluten. U stvari, većina bolesnih ljudi ne može dobro da vari bilo koje zrnevlje, tako da konzumaciju takve hrane treba smanjiti na minimum, sve dok se digestivni putevi ne izleče do potrebnog nivoa.

Jedite raznovrsnu, ako je moguće svežu, visoko-kvalitetnu, minimalno obrađenu i, najbolje, organsku hranu, da biste smanjili svoju izloženost pesticidima i hemijskim aditivima. Ovo može da značajno smanji digestivni stres. Takođe, kvalitetna hrana obezbeđuje znatno više vitalnih nutritienata za održavanje digestivnog i imuno sistema.

Izbegavajte sve rafinisane šećere, rafinisanu so, rafinisano brašno, i svu veštačku ili hemijski obrađenu hranu. Takođe, izbegavajte da jedete u većini restorana brze ishrane, gde kvalitet hrane nije ni blizu onom koji se dobija u restoranima gde hranu pripremaju od svežih namirnica.

Smanjite kafu i začinjenu hranu dok se vaše varenje ne popravi. Jedna šolja filter kafe je OK za sve ljude, ali ne preko toga, kao ni kafe kao što su Esspreso, Kapućino ili Turska kafa.

Raznovrsnost namirnica: Generalno dobro pravilo kaže da se jedna namirnica ne treba jesti duže od dva dana za redom. Mnogim ljudima će ovo izgledati teško izvodivo. Ipak, uloženi napor će se isplatiti, i može pomoći da se preveniraju i saniraju neki problemi alergije ili intolerancije na hranu. Jednostavni obroci, jednostavne kombinacije namirnica, kao i izbegavanje velikih količina tečhnosti uz obroke, takođe mogu pomoći varenju, i minimizirati negativne reakcije.

Redukujte stres: Bilo koji metod za redukciju stresa može biti od pomoći. Meditacija, redovno vežbanje, odmor, relaksacija, masaža… mogu pomoći lečenju alergija i intolerancije na hranu. Duboko disanje je  naročito korisno za varenje. Pozitivno razmišljanje može biti snažan faktor redukovanja stresa i oporavka funkcija adrenalskih žlezda do optimalnog nivoa.

Smanjite izloženost hemikalijama

Svačiji organizam poseduje prag izdržljivosti na stresove, nastale iz raznih izvora. Udisanje nečistog vazduha, pijenje vode koja sadrži hlor, fluor, teške metale i ostale toksine, kao i generalna izloženost otrovima, truje jetru, imuni sistem, i ostale telesne sisteme. Čak je i celodnevno sedenje pod neprirodnim svetlom stresno za svačiji organizam. Smanjivanje generalne izloženosti hemikalijama i otrovima može smanjiti alergičnost i intolerantnost na hranu.

Poboljšajte telesnu hemiju. Biohemijski disbalans, specifično povezan sa alergijama i intolerancijom na hranu, najčešće uključuje i oslabljene funkcije adrenalnih žlezda. Adrenalne žlezde, kada rade ispravno, luče dovoljno kortizola i kortizona da zaustave većinu alergijskih reakcija.

Još jedan uobičajeni disbalans je preterana ćelijska propustljivost. Preterana propustvljivost ćelijske membrane dozvoljava stranim supstancama da budu apsorbovane u ćeliju, gde izazivaju najrazličitije reakcije. Mnoge namirnice, uključujući tu i vitamin C, bioflavinoidi, esencijalne masne kiseline… su potrebne za pravilnu funkciju ćelijskih membrana. Dodatni disbalans koji može dovesti do pojačavanja simptoma alergije ili intolerancije je visok nivo histamina. Snižena funkcija tiroide je isto tako čest razlog koji dodatno utiče na alergije ili intoleranciju.

Dodaci ishrani:  Korekcija telesne hemije i digestivnog sistema obično zahteva primenu dodataka ishrani. Najbolji prilaz, u većini slučajeva, jeste generalni program balansiranja ishrane. Ako neko nije spreman za tako  obuhvatan program, može koristiti pankreatin, pročistiti ishranu, piti isključivo prečišćenu ili izvorsku vodu, i uz redovnu ishranu uzimati neke suplemente, kao što su alge, vitamini A, B, C, D, i ostali.

Detoksikacija. Veoma česta pojava je da se simptomi alergije ili intolerancije povuku nakon izbacivanja toksina iz  tela. Metodi detoksikacije koje najviše preporučujem su korišćenje suve, ne tako tople, po mugućstvu infra-crvene saune, enema kafom, ispiranje debelog creva, i svi ostali vidovi znojenja, kao što je npr. korišćenje parnog kupatila.

Candida Albicans. Preterano razmnožena candida albicans, kao i ostali paraziti, u crevima obično proizvode intolerantnost na hranu, i doprinose sindromu slabog želuca. Parazite možete izgladneti tako što ćete prestati sa unosom svih šećera, voća, sokova i ostalih poslastica. Takođe, treba ograničiti konzumaciju ugljenih hidrata, a ishranu fokusirati na povrće i proteine. Obično je potrebna opsežnija kalibracija telesne hemije da bi se smanjila tendencija preteranog razmnožavanja kandide.

Metodi neutralizacije. Ove metode mogu uključivati akupunkturu i homeopatiju, i njima će intolerancija ili alergija biti redukovana kod jednog broja ljudi. Ovo nisu uobičajeni metodi u nauci o balansiranju ishrane, ali mogu biti od velike pomoći kada ostali metodi ne uspeju da dovoljno brzo redukuju alergije ili intoleranciju na hranu.

Alergije vezane za mozak - bolesti zavisnosti

Telesne reakcije na hranu mogu pogoditi ne samo naše telo, već i naš mozak i naše ukupno ponašanje. Mogu razviti simptome koji se kreću od depresije i anksioznosti, pa sve do suicidalnog i psihotičnog ponašanja. Ova tvrdnja je nedvosmisleno dokazano od strane ortomolekularnih psihijatara i holističkih alergologa kao što je doktorka Doris Rep, koja je posebnu pažnju stavila na bihejvioralne efekte alergija.

Takođe, istraživač Džejn Larson primećuje da neki alkoholičari imaju alergijsku reakciju na alkohol koja pojačava njihovu zavisnosti. Pojedinac može postati zavistan od bilo koje alergijske hrane ili napitka. Može vam se učiniti da ove stvari nisu baš mnogo međusobno povezane, ali zasigurno predstavljaju jedan od faktora koji može usporiti oporavak od alergije na hranu, kao i stanja kao što je alkoholizam.

Zaključak

Alergije i/ili intolerancija na hranu izazivaju stotine simptoma i bolesti. Delimično, one su rezultat radikalno povećanog unosa, često hemijski kontaminirane hrane. Takođe delimično, one su proizvod modernog nezdravog načina življenja, zagađene životne sredine, generalno niskog nivoa zdravlja ljudi, i mentaliteta zasnovanog na brzoj ishrani.

Premda sam i sam patio od mnogih alergija i intolerancija na hranu, otkrio sam da su alergije i intolerancija na hranu intrigantan i uznemiravajući način da se neko natera da prečisti svoju ishranu i stil življenja, i da otkrije koje su prehrambene navike, kao i koje su to namirnice, najbolje. Takođe, to može biti i sredstvo kojim ćemo se držati podalje od življenja na „mekdonalds“ hrani, koja u svakom slučaju nije zdrava. Prema tome, nemojte očajavati ako patite od alergije ili intolerancije na hranu. Ono što vam treba je da pojednostavite, sažmete, usporite, profinite… svoj život, i počnite sa programima zasnovanim na principima nauke o balansiranju ishrane, čime ćete zasigurno prevazići problem alergija i intolerancija na hranu.

Lorens Vilson, doktor medicine

Detaljnije