Najnovije Vesti

„Alergija na hranu“ ili „Intolerancija na hranu“?!

„Alergija na hranu“ ili „Intolerancija na hranu“?!

Šta je Alergija na hranu?

Alergija na hranu predstavlja svojevrstan odgovor imuno sistema osobe. Nastaje kada naše telo pogrešno prepozna neki sastojak hrane (obično protein) kao štetan, i stvori odbrambeni sistem (antitela) koja će se boriti protiv „inkriminisane“ supstance. Sami simptomi alergije na hranu se razvijaju u periodu dok se antitela bore protiv „neprijateljske“ hrane. Najčešće alergije na hranu su one na kikiriki, koštunjave plodove (orah, badem, lešnik), ribu, školjke, jaja, proizvode od soje, i žitarice.

Šta je intolerancija na hranu?

Intolerancija na hranu predstavlja odgovor sistema za varenje, a ne imuno-sistema kao kod alergije na hranu. Intolerancija se javlja kada neki sastojak ishrane počne da iritira digestivni sistem osobe, ili kada osoba nije sposobna da pravilno svari ili razloži hranu. Najčešći vid intolerancije na hranu je intolerancija na laktozu, vrstu šećera koji se nalazi u mleku i mlečnim prerađevinama.

Koji su simptomi alergije na hranu?

Simptomi alergije na hranu mogu varirati od blagih do težih, a potrebna količina hrane za izazivanje reakcije takođe varira od osobe do osobe. Simptomi alergije na hranu mogu uključivati:

  • Osip i koprivnjaču;
  • Mučninu;
  • Bol u stomaku;
  • Proliv;
  • Svrab kože;
  • Zadihanost;
  • Bol u grudima;
  • Oticanje tkiva restpiratornih kanala;
  • Anafilaktički šok;

Koji su simptomi intolerancije na hranu?

  • Mučnina;
  • Bol u stomaku;
  • Gasovi, grčevi, nadimanje;
  • Povraćanje;
  • Gorušica;
  • Proliv;
  • Glavobolja;
  • Iritabilnost i nervoza;

Koliko su česte intolerancija i alergije

Alergije na hranu pogađaju blizu 4% tinejdžera i odraslih, kao i 5% dece. Intolerancija, u odnosu na alergiju je mnogo više zastupljena – zapravo, svako je, bar jednom u životu, imao neprijatnu reakciju na nešto što je pojeo. Neke ljude, nadalje, muče jasno određene vrste intolerancija. Npr. intolerancija na laktozu, koja je inače najzastupljeniji vid intolerancije, pogađa oko 10% amerikanaca, zapadnih i severnih evropljana, i čak 70-90% mediteranaca, afrikanaca i azijata.

Šta prouzrokuje alergiju na hranu i intoleranciju na hranu?

Alergija na hranu proističe iz osetljivosti na hemijske sastojke (proteine) u hrani. Alergija se razvija nakon izloženosti proteinu iz hrane za koji vaše telo odluči da je štetan. Kada prvi put pojedete hranu koja sadrži taj protein, vaš imuno-sistem odgovara stvaranjem specifičnih antitela – vojnika za borbu protiv bolesti, zvanih Imunoglobulin E, ili skraćeno „IgE“. Kada sledeći put pojedete tu hranu, automatski će biti aktivirano lučenje IgE antitela i ostalih hemikalija, uključujući histamin, sve u nastojanju da se iz organizma izbaci protein „agresor“. Treba naglasiti da je npr. histamin veoma moćna hemikalija, koja može izazvati reakcije u respiratornom sistemu, sistemu za varenje, koži, kao i kardio-vaskularnom sistemu.

Te reakcije izazivaju simptome alergije na hranu. Simptomi alergije na hranu koja vas je pogodila zavise od toga gde se u telu oslobodio histamin. Ako se oslobodio u ušima, nosu, i grlu, možete imati iritaciju u tim područjima, pa čak i probleme sa gutanjem hrane. Ako je histamin oslobođen u kožu, mogu se razviti svrab i koprivnjača. Histamin u sistemu za varenje skoro sigurno znači bol u stomaku, grčeve, povraćanje i proliv. Dok jedu i vare određene vrste hrane, mnogi ljudi će čak osetiti i kombinaciju različitih simptoma.

Alergije na hranu se često javljaju u okviru jedne porodice, što ukazuje na zaključak da ovaj poremećaj može biti nasledan.

Mnogobrojni su faktori koji doprinose pojavljivanju intolerancije na hranu. U nekim slučajevima, kao što je to sa intolerancijom na laktozu, uzrok je nedostatak jedne specifične hemikalije, enzima, neophodnog da bi se laktoza pravilno svarila. Takođe, beleži se velika rasprostranjenost intolerancije na neke hemijske dodatke hrani – one koje hranu boje, pojačavaju joj ukus, ili štite od razvoja bakterija. Ovi dodaci uključuju različite boje i monosodijum glutaminate – pojačivače ukusa.

Supstance pod nazivom sulfiti su takođe za neke ljude izvor intolerancije. Ovaj se sastojak može prirodno pronaći u nekim namirnicama, kao što je to npr. crveno vino, ili može biti dodat naknadno, da bi svojim delovanjem sprečio razvoj patogenih gljivica.

Salicilati su grupa biljnih hemikalija koja se prirodno nalazi u mnogom voću, povrću, koštunjavim plodovima, kafi, sokovima, pivu, i vinu. Jedan od poznatih salicilata je i aspirin. Hrana koja sadrži salicilate može razviti simptome alergije kod ljudi koji su osetljivi na aspirin. Naravno, treba imati na umu da svaka hrana koju se konzumira u drastičnim količinama može uzrokovati digestivne simptome.

Kako možete razlikovati alergiju na hranu i intoleranciju na hranu?

Suprotno intoleranciji, alergija na hranu može biti izazvana i najmanjim količinama unete hrane, i javiće se svaki put kada se konzumira. Savet ljudima koji su alergični je da potpuno izbegavaju hranu koja kod njih izaziva simptome. Sa druge strane, intoleranicja na hranu se često može sanirati jednostavnim smanjivanjem unosa neke namirnice.

Ljudi sa intolerancijom na hranu ne moraju osetiti nikakve tegobe sve dok ne pojedu veliku količinu neke hrane, ili je ne krenu jesti veoma često. Na primer, osoba sa intolerancijom na laktozu, može, bez problema, piti mleko u kafi, ili po jednu šolju mleka dnevno. Ali, simptomi će se verovatno odmah javiti ako se popije više od jedne šolja.

Alergije na hranu, kao i intolerancija takođe, su različite od trovanja hranom. Trovanje hranom  generalno nastaje od pokvarene ili zagađene hrane, i pogađa sve osobe koje je konzumiraju. Vaš lekar je sposoban da razluči da li ste pogođeni alergijom ili intolerancijom, i shodno tome ustanovi adekvatan plan kojim ćete svoje simptome moći kontrolisati.

Kako se dijagnostikuje intolerancija na hranu?

Lekar vam može predložiti da svakodnevno vodite dnevnik ishrane, u koji ćete beležiti šta ste i kada jeli, i kada su se pojvaljivali simptomi. Nakon toga je moguće uporediti zabeležene podatke, i doneti zaključke korisne za terapiju.

Sledeći način ustanovljavanja intolerancije na neku namirnicu je sprovođenje eliminaciona dijeta – najveći broj dijagnoza intolerancije na hranu je i postavljeno postupkom planske eliminacije sastojaka iz svakodnevne ishrane. Ovo podrazumeva potpuno izbacivanje određene vrste hrane iz vašeg jelovnika, sve dok se simptomi potpuno ne povuku. Tada se počinje vraćati, jedna po jedna, namirnica, i koja izazove simptome, verovatno je krivac za vašu intoleranciju. Ovo može pomoći da sa velikom tačnošću odredite koje vam namirnice stvaraju probleme. U svakom slučaju, ako se odlučite na eliminacionu dijetu, prvo se posavetujte sa svojim lekarom ili nutricionistom, da biste bili sigurni da ne ostanete u deficitu nekih nutritivnih elementima, neophodnih za normalno funkcionisanje organizma.

Kako se tretira intolerancija na hranu?

Tretman intolerancije na hranu se sastoji u jednostavnom izbegavanju, ili smanjivanju, unosa problematične hrane, kao i tretiranju nastalih simptoma.

Da li intoleranciju na hranu možemo sprečiti?

Poštovanje par jednostavnih pravila može pomoći da se izbegnu simptomi povezani sa intolerancijom na hranu:

  • Istražite koja hrana, i u kojoj količini, izaziva simptome kod vas, i njen unos ograničite na količine koje vaš organizam može preraditi bez problema.
  • Kada jedete van kuće, raspitajte se kod konobara o načinu na koji će vaša porcija biti spremljena. Neka jela mogu imati sastojke koje vi ne podnosite, a što ne mora biti očigledno iz opisa jela u jelovniku.
  • Naučite se da čitate etikete na namirnicama, i da proveravate od čega se sastoji problematična hrana. Ne zaboravite da proverite i začine i sosove. Oni mogu sadržavati monosodijum glutaminate ili neku drugu hemikaliju koja može izazvati pojavu simptoma.